Антиратне приче о борцима Одбрамбено-отаџбинског рата

„Вук у ратној причи“ Милана Јоловића није књига о рату већ о психо-социолошком аспекту који утиче на понашање војника у ратним операцијама. Страх који се јавља приликом борби много утиче на војнике који неријетко завршавају са тешким посљедицама, речено је на промоцији ове књиге која је одржана у Центру за културу и информисање.

Милан Јоловић Легенда у току Одбрамбено-отаџбинског рата био је командант специјалне јединице „Вукови са Дрине“. Свједочио је бројним ситуацијама које су се одражавале на психичко стање војника. Своја искуства објединио је у књизи „Вук у ратној причи“.

Подвлачи да је књига антиратна и да у њој нису описана јунаштва нити конкретне борбене активности већ је желио са психо-социолошког аспекта анализирати понашање војника у ратним околностима.

„То су неке специфичне теме о којима нико до сада није писао, а писао сам из првог лица и кроз неке наше акције. Приказао сам социолошке аспекте, феномен српског сељака који је кроз историју бранио и хранио државу, жену која има веома битну улогу у рату и као борац и као мајка, сестра или супруга. Описао сам и добровољце и пронашао њихов заједнички именилац широм свијета и који мотив их доводи на неки простор“, говори пуковник Јоловић.

Како каже, било је доста примјера који указују да се није довољно посветила пажња младим људима који су изашли из рата.

„Многи су обољели од посттрауматског синдрома јер нису имали редовне прегледе. Сматрам да је држава требала на то да их обавеже јер се десило да се то обољење одразило на породицу, многи су се одали алкохолу, док се неки нису ни оженили. Због изостанка тих годишњих прегледа, неки и данас живе несвјесни да имају тај поремећај“, рекао је Јоловић.

Додаје да је у књизи описао и начине рада са младим кадетима јер су ратне ситуације често далеко од онога што се учи на академијама.

Професор Срђан Перишић каже да се тридесет година чекала књига која говори о српском борцу у посљедњем рату.

„Иако је књига антиратног карактера она говори о српском војнику који се борио и одбранио Републику Српску. С друге стране говори о судбини тог војника послије рата јер је он након завршетка војних активности доживио ново страдање. То говори да ми нисмо имали културу сјећања на српског војника. Неке политике су нас водиле ка томе да заборавимо Отаџбински рат, рекли су нам да идемо у Европску унију, да је наша будућност на Западу. Ми управо супротно требамо да се вратимо заборављеном српском војнику и ова књига нас јасно опомиње да је култура сјећања основа политике тог народа“, појашњава Перишић.

На промоцији је речено да нас Запад тридесет година увјерава да требамо преузети њихове политичке обрасце. Међутим, управо је важно да их стварамо из наше културе сјећања. Поручено је да је неопходно обратити пажњу на српског војника који је створио Републику Српску и да га се не треба сјетити само када се мора стати на браник Отаџбине.