У Фочи почело снимање свједочења породица погинулих српских бораца и цивила

Фоча је осма локална заједница у Српској у којој је Меморијални центар Републике Српске, уз подршку Радио Фоче и Музеја „Стара Херцеговина“, формирао студио за прикупљање видео свједочења чланова породица погинулих бораца и српских цивила у протеклом рату.

Снимања се обављају у Спомен соби погинулих бораца у Музеју.

Милијана Дракул свједочила је о погибији свог двадесетседмогодишњег брата Милана Малиша, капетана противваздушне одбране Југословенске народне армије и Војске Републике Српске.

Као млади официр, борио се на ратиштима у Хрватској, а затим у Републици Српској- у Калиновику, Невесињу, Грахову, Трескавици.

„Погинуо је на Трескавици 4. октобра 1995. године пред само потписивање Дејтонског споразума, пред сами мир. Хвала свима који су ријешили да и након 30 година испричамо нашу тужну причу, наши најмилији су нама увијек најважнији. Чувајмо Републику Српску- само то могу да поручим, ово је наша најбоља и најљепша република, велики успјех српског народа у задњих сто година“, рекла је Дракулова, која је свједочила заједно са мајком.

Секретар фочанске Организације породица погинулих Душанка Лаловић каже да су свједочења веома емотивна.

„Тешко је слушати мајке кад причају о својој дјеци од рођења, како су их испраћале у рат, како су преживјеле њихове погибије, дјецу која нису запамтила своје очеве, али носе поносно њихове слике. Отворе своју душу, па испричају, буде ту и суза, али свака прича се заврши да су поносни на своју дјецу, очеве, на своју Републику Српску и увијек буде она реченица- чувајмо Републику Српску“, каже Лаловићева.

Љубомир Тешинић из Меморијалног центра Републике Српске каже да је циљ успостављање мултимедијалне базе у којој ће бити обједињено страдање Срба у ратовима деведесетих кроз емотивна сјећања њихових сродника.

„Ово је девети студијски центар- осам их је у Српској, а један у Београду. Тешко је проицијенити колико може да траје читав посао, јер Република Српска има више од 23.000 породица које су изгубиле неког у рату, а ми као народ не смијемо дозволити да било ко од њих буде заборављен“, каже Тешнић.

Према монографији погинулих бораца и цивила Борачке организације Фоча, у посљедњем рату из ове општине је погинуло више од 400 бораца Војске Републике Српске и 148 српских цивила.

Предсједник општинске БО Љубомир Достић истиче да је веома важно да чланови породица погинулих бораца и цивила дају своје виђење рата.

„Да дођемо до коначне истине-  да је ово био одбрамбени отаџбински рат и да су Срби на овим просторима чували своја огњишта“, рекао је Достић.

Начелник општине Милан Вукадиновић наводи да је Фоча била стратешка тачка у одбрани Републике Српске и да је потребно увијек изнова подсјећати на храбре борце који су положили своје животе.

„Ово је један мали допринос да отргнемо од заборава оно што су ти људи радили и да будућим покољењима испричамо да борци Војске Републике Српске нису били агресори, већ див јунаци који су бранили наша огњишта“, нагласио је начелник.

У прикупљању свједочанстава породица погинулих учествује и Радио Фоча, чији главни и одговорни уредник Радмила Првуловић истиче да су се радо одазвали на иницијативу начелника општине.

„Наша је морална обавеза и друштвена дужност, па на неки начин можда смо и ми једва дочекали да можемо да учествујемо у откривању и разобличавању свих неких дугогодишњих медијских наратива и медијске пропаганде која је вођена против Срба. И када сте у мањини, истина је ипак истина“, рекла је Првуловићева.

Музеј Стара Херцеговина, у којем се налази спомен соба погинулих српских бораца у којој се снимају свједочења, једини је музеј у Српској  који сталном поставком чува сјећање на протекли рат, истиче директор ове установе Данко Михајловић.

„Материјал који ће прикупити Центар нама ће бити значајан јер ћемо га користити приликом осавремењивања изложбе за аудио визуелну презентацију дешавања из протеклог рата, а са циљем сузбијања негативне пропаганде против српског народа“, каже Михајловић.

Осим са члановима породица погинулих, свједочења се снимати и са ратним војним инвалидима, логорашима, жртвама ратне тортуре, женама жртвама рата.