Три деценије од првог школског звона: Сусрет генерације учитељици у част

Бивши ђаци фочанске Основне школе „Свети Сава“, у четвртој деценији живота, накратко су се вратили у школске клупе. Тридесет година од поласка у школу састали су се да изненаде вољену учитељицу Селену Шарић. Био је то њихов начин да јој кажу хвала за стрпљење, топлину, све важне лекције и прва знања која им је улила.

Од њих тридесетак који су у школски свијет закорачили 1995. године, на генерацијском дружењу са омиљеном учитељицом било их је десетак мање. У дневнику успомена изостанак је оправдан.

Сјећања  из првог четири не блиједе ни након три деценије.

„Били смо другари, али смо били као фамилија једни с другима. Учитељица је свима била као друга мајка и управо то је разлог да се опет након толико година окупимо и присјетимо старих дана, да мало евоцирамо успомене, да се дрyжимо. Сви смо на различитим странама свијета, многи нису више у Фочи, па је ово идеална прилика“, рекао је Михаило Секуловић.

„Доста тога се промијенило након толико времена, али оно што је остало исто јесте искрено осјећање једних према другима и према нашој учитељици. Искрено пријатељство је нешто дјечије што је остало у нама“, рекао је Неђо Драганић.

Труд, преплетен мајчинском бригом, који је учитељица Селена Шарић уложила у тешким ратним и поратним годинама се исплатио. Добро је знала да јој задатак није само ђаке да научи првим словима и бројевима, већ да им развије карактер и помогне да израсту у добре људе.

„Изненађена сам и истовремено срећна што су ме се сјетили. Тиме су показали да су дивни људи. Поносна сам на њих зато што је и један дио мене у њима, односно да сам, осим знања, успјела да им пренесем оно много важније, да буду добри, вриједни, племенити, људи једноставно“, рекла је Шарићева.

Најважније лекције добро су упамтили. Учитељицине ријечи многима су биле водиља у животу.

„Остали су њени савјети, мудрости којих се и дан-данас сјећамо,  усвајамо и преносимо. Поготово наши другари својој дјеци. Сјећамо се да нам је највише говорила да треба да будемо добри људи. Свако од нас на свој начин је успјешан, али прије свега је жељела да будемо добри људи. Мислим да смо јој сви у већој мјери удовољили“, рекла је бивша ученица Татјана Дрљић.

Селена Шарић о ученицима је водила рачуна не само у школи, већ и послије наставе, на сваком кораку, с поносом причају о својој разредној некадашњи ђаци ОШ „Свети Сава“. За све је имала разумијевање, присјећа се Неђо Драганић.

„Још на првом часу нам је рекла да не бринемо и да се ничег не бојимо, да је наша друга мајка и за све задужена. Заиста, тако се понашала. И више од тога. Чак је бринула о нама и ван школе, знала све наше проблеме и учествовала у њиховом рјешавању. Осјећали смо њено присуство у сваком моменту, тако да свој посао није радила формално, живјела га је. Била је више од учитељице, велики човјек, а ништа мање и педагог“, рекао је Драганић.

Основно школовање завршили су 2003. године, као задња генерација у Републици Српској која је малу матуру прославила након осмог разреда.