Станковићев роман о коначном крају или новом почетку

„Есхатон“, роман Бранка Станковића, обрађује четири цивилизацијске епохе, од раног хришћанства до савременог доба кроз које описује вишевјековну борбу добра и зла, тежњу окултних друштава за владавином и моћи најављујући коначни крај свијета или нови почетак. Седми роман аутора који је рођен у Фочи, а живи у Бијељини, представљен је фочанској публици у Центру за културу и информисање.

Сужена или скучена историја не омогућава увијек да се допре до суштине или околности појединих епоха. Међутим, истраживање, проучавање, исцрпан и темељан рад омогуће схватање тих сегмената који уоквире сазнање. Бранко Станковић успио је у том послу и предочио јавности истине које се тичу свих нас, чуло се на промоцији.

Роман „Есхатон“ фокусира се на комплексне теме које се испреплићу кроз вријеме и простор. И добро и зло теже за доминацијом и коначном побједом али се у тој борби постављају препреке које доносе предност или посрнуће, што аутор види у историјском контексту и извлачи сопствене закључке.

Станковић наглашава да му је овим дјелом циљ био освијетлити затамњене странице историје.

„Ова књига је на неки начин дистопијска само што се не завршава у будућности већ у садашњем времену. Она опомиње на вријеме у којем живимо, говори о могућности краја овога свијета каквог познајемо имајући у виду све што се дешава – разни сукоби, пријетње нуклеарним ратом, дехуманизација, развој вјештачке интелигенције. Све је то сажето у овој књизи укључујући и историјске аспекте који се прожимају од првог преко петнаестог до 21. вијека“, рекао је Станковић за Радио Фочу.   

Аутор није случајно узео ријеч Есхатон за наслов ове књиге. Та ријеч не значи само свршетак свијета и времена, већ и нови почетак - почетак вјечности, наводи између осталог у приказу овог дјела професорица Бојана Лубарда.

О књизи је говорио и професор Владимир Пантовић који истиче и књижевно-умјетнички квалитет романа.

„У сваком тренутку осјећамо атмосферу која влада и искрен доживљај, емотивни и људски. Није лако преселити се двадесет вијекова уназад и приказати слике времена које често ни историја не потврђује, али Станковић успијева да одржи пажњу читаоцу поред осталог и снажном дескрипцијом. Ова списатељска доградња коју је стекао кроз седам романа уздиже га међу важније савремене писце који обрађују историјске и митске теме“, рекао је Пантовић.