Божић: Празник који грије и иза решетака и болничких зидова

Док у многим домовима Божић мирише на печеницу, свијеће и породично окупљање, постоје мјеста гдје празник долази тихо, без буке и без породице. Тамо нема свечане трпезе, али има тишине у којој човјек јасније чује своје мисли и молитве. Провјеравали смо како се Божић прославља у Казнено-поправном заводу, Универзитетској болници у Фочи и у Дому за стара лица у Калиновику?

Тамница, болница и дом за стара лица – мјеста гдје Божић нема сјај, али има дубину, и гдје се рађа нада тамо гдје је најпотребнија.

Иза затворских зидина, Божић се дочекује другачије – у тишини, посту и молитви.

Затвореници Божић дочекују врло озбиљно и достојанствено. Већина њих пости, исповиједа се и учествује у Светој  литургији. Тај дан им много значи, јер осјећају да нису заборављени и да и за њих постоји нада и нови почетак, каже протојереј ставрофор Ненад Тупеша који, сваке суботе, врши богослужење у Казнено-поправном заводу у Фочи: „Свакако се припремају, као и сви други хришћани постом, јер пост је иначе по дефиницији вријеме ишчекивања. Када постимо ми ишчекујемо неки догађај, спремамо се за сусрет са неком важном личности, а тај сусрет је највећи са Богоммладенцом Христом. Отуда и Божићни пост у коме се налазимо,  заправо јесте ишчекивање таквог сусрета са Христом који се рађа од Пресвете  Богородице и та радост не заобилази, ни ову групу људи,  ни ову групу вјерника који су на издржавању казне.  Они се сходно пракси Цркве припремају постом, редовно обављују Свету тајну исповијести, исповједамо их, кају се за гријехе своје и могу рећи да многи од њих заиста доживљавају једно, да кажемо, право преумљење. Многи не изађу из затвора какви су дошли, него потпуно промјењени, побожни људи. Да не кажем да су многи изјавили и то да чак желе да наставе монашким путем живота када одслуже казне. Многи од њих проводе буквално по монашком уставу, молитву, читање псалтира, Светога писма и свега онога што имају у својој библиотеци. Редовно похађају богослужења и причешћују се.  Дакле, све оно што карактерише људе који се труде на хришћанском и евангелском путу подвига то и они доле проводе. Они нису ничим, како би рекли, оштећени јер и управа Казнено-поправног завода води  о томе рачуна.  На Божић и Васкрс припрема се мало другачија трпеза, него што је обичајена, и они свакако осјећају и ту радост Рождества Христовога и у таквом амбијенту”, каже Тупеша.

Из таме затворских ходника, божићна прича води нас у болничке собе, тамо гдје се сваки дан води борба за здравље и живот. У болничкој тишини, Божић нема гласну радост. Он долази кроз пажњу медицинског особља, кроз стисак руке и вјеру да сутра може бити боље. Медицинско особље Универзитетске болнице у Фочи труди се да пацијентима пружи додатну пажњу, лијепу ријеч и топлину како би осјетили мир и наду коју овај празник носи, каже главна сестра болнице Маријана Елез: „Божић у нашој установи обљежава се у духу мира,  хуманости и заједништва. Настојимо да се наши пацијенти тај дан осјећају као да су код куће.  Особље које тај дан проводи мимо својих кућа и својих породица, на радном мјесту, брине о пацијентима као и сваког другог дана 24 сата,  пружајући им сву помоћ и сву бригу. И због тога захвални смо особљу које тај дан проводи радно, јер иако нису код својих кућа они су са пацијентима једна велика породица.  За пацијенте Божић у болници носи неке снажне емоције,  осјећај носталгије.  И управо у тим тренуцима им је потребна пажња, лијепа ријеч,  јер та једна лијепа ријеч носи велику тежину тог дана. Онако како традиција и обичаји налажу, тако и ми у нашој установи припремимо храну за наше пацијенте,  да се они осјећају као да су код својих кућа . Менаџмент наше установе има праксу да на тај дан обиђе све пацијенте и особље које је тог дана на својим радним задацима. Пацијентима пожелимо брзо оздрављење и да све наредне празнике проведу са својим породицама у добром здрављу и срећи“, рекла је Елезова.

Посебну пажњу, током празника, захтијевају и они који су у позним годинама остали без породичног дома. У Дому за стара лица у Калиновику, гдје тренутно бораве 52 корисника, од којих 23 из Фоче, Божић се прославља свечано и достојанствено. Циљ управе Дома је да нико не буде сам и да сви осјете радост Божића, каже директор Гордана Аврам: „У нашем дому празнике дочекујемо са посебном пажњом и топлином.  Простор је украшен, организујемо заједничке активности и дружења  како бисмо корисницима створили осјећај дома и припадности.  Таква атмосфера има изузетно позитиван утицај на њихово расположење, смањује осјећај усамљености, подсјећа их како нису заборављени. Празници су вријеме када се још више трудимо да нашим корисницима пружимо пажњу, радост и осјећај достојанства. Оно што морам напоменути, да за Божић наша кухиња спреми праву празничну трпезу. Пече се чесница, јагњеће печење и колачи. Запалимо свијеће и на тај начин обиљежимо Божић у духу наше традиције.  Осмијеси, разговор и емоције које тада видимо најбоља су потврда колико  овакви тренуци значе за њихово ментално и емоционално здравље.  Наш циљ је да празници у Дому буду испуњени топлином, поштовањем  и осјећајем сигурности, баш као и у породичном окружењу”, истиче Аврамова.

Божић нас подсјећа да празник не зависи од мјеста на којем се налазимо, већ од љубави коју дијелимо.

У тамници, болници и дому за стара лица, Божић долази без раскоши, али са снажном поруком – да ниједан човјек није заборављен и да се топлина дома може створити и тамо гдје је најмање очекујемо.

Јер Христос се рађа да би био близак сваком човјеку – посебно ономе коме је утјеха најпотребнија.

Мир Божији, Христос се роди.