У току посљедња припремна седмица пред Велики пост

За православне вјернике у току је посљедња припремна седмица пред Часни пост, који почиње у понедјељак, 23. фебруара.

Од четири поста у години, једино Васкршњи пост има специфичност да му претходе четири недјеље припреме. Указујући на важност молитве, покајања, смирења и љубави према ближњем, те постепеним одрицањем од мрсне хране, Црква настоји да вјернике и духовно и тјелесно припреми за најзначајнији пост у години.

Претходне три недјеље на литургиујама су се читале приче о митару и фарисеју, о блудном сину, те о страшном суду.  Причом o митару и фарисеју, Црква учи вјернике исправном начину молитве- без гордости и сопственог величања, у смирењу признати своју недостојност и огреховљеност своје природе, док је поука приче о блудном сину истинско покајање. Обје приче заједно говоре да је молитва потпомогнута покајањем прави начин приближавања Богу.

Након недјеље о блудном сину, у месопусну недјељу прича о Христовом страшном суду  позива вјернике на сопствено преиспитивање колико свакодневним животним поступцима испуњавају заповијести о љубави према ближњем, а самим тим и љубави према Господу.

У току ове седмице Црква полако вјернике уводи у пост, престаје да се једе месо, док су дозвољени млијечни производи.

„Црква нас полако и физички и материјално навикава, као добра мајка, која никад дјеци не даје одмах тврду храну, него их најприје пита меком храном полако их припремајући. Као што нас припрема покајањем, молитвом, сликом страшног суда, она нас полако и на материјалан начин привикава на почетак посне хране и то је већ предворје Свете четрдесетнице“, наводи професор Богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи, протојереј-ставрофор Ненад Тупеша.

У службама током ове седмице, додаје Тупеша, већ почиње великопосни циклус, када Црква у сриједу и петак забрањује склапање брака и када се врше кољенопреклоне молитве, праве се велики поклони- што је увод у тајну Великог поста, да би након сиропусне недјеље, на Чисти понедјељак, почео Часни пост.

„Сврха припремних недјеља је педагошка, гдје Црква пројављује бригу, поучава нас на које начине да приступимо посту. Да одрицање од хране није само по себи циљ, него да пост потребује да стекнемо молитву, да стекнемо покајање, без којег нема истинске молитве, да имамо на уму други долазак Господњи- страшни суд, када ће свако дати одговор за своја дјела и на крају полако увођење у Четрдесетницу кроз постепено одвикавање од хране и постепен улазак у великопосни богослужбени живот Цркве“, појашњава професор Богословског факултета.

Он истиче да, ако желимо да нам пост буде ефективан, морамо да објединимо духовну и тјелесну реалност, јер једно без другог нема смисла.

Ако вјерник себе не окити врлинама, онда је налик фарисеју из приче из Јеванђеља, а када се тјелесно уздржање обједини са молитвом , смирењем, покајањем и љубављу према Господу и ближњима, поручује Тупеша, тада се добија пун ефекат поста и тада људско биће у посту доживаљава преображај.