„Екранизам и дигитални аутизам“ – опасност савременог дјетињства

Претјерано и преурањено коришћење дигиталних уређаја и изложеност екранима доводе до поремећаја који личе на класичну слику аутизма. Истакнуто је то на предавању „Екранизам и негативан утицај дигиталних уређаја на развојни период дјеце“ које је у Центру за културу и информисање одржао Ненад Глумбић професор београдског Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију.

Развојем нових облика технологије и њиховим коришћењем број поремећаја код дјеце је у порасту. Поред аутистичних симптома јављају се и хиперактивност, гојазност, поремећаји сна и концентрације.

Све су учесталије посљедице „екранизма“, упозорава професор Глумбић, наводећи да се ова појава сусреће и у неочекиваним социјалним групама.

„Сад нам се дешава да и одређене групе, за које смо вјеровали да нису толико везане за дигиталне технологије, све чешће користе телефоне. Такође, дјеца из руралних подручја користе телефоне на неприкладан начин тако да нема заштићених друштвених скупина. У пракси виђамо дјецу за коју не знамо шта је у питању. Испољавају клиничку слику аутизма или имају доста тих симптома али су била интензивно изложена екрану и онда знамо да је неопходно да се укључе у стимулативни третман“, појашњава Глумбић за Радио Фочу.  Наглашава да се тада приступа обустави коришћења екрана како би се сазнало о чему се ради и да би се компензовале сметње.

Зависно од узраста неопходно је, додаје, контролисати коришћење екрана код дјеце.

„Најбоље у прве двије и по године не користити уопште и то је можда једна од најважнијих порука. Нема разлога зашто би се екрани користили у најранијем дјетињству. Касније, до пете године, да употреба буде ограничена на један сат дневно, да се екрани користе уз присуство родитеља, да се не користе никада током јела и прије спавања и да родитељи увијек имају увид у садржај тога што дијете гледа“, јасан је Глумбић.

Ови поремећаји који се јављају још у првој години живота захтијевају правовремену дијагнозу и технику подршке, додаје један од водећих стручњака у области аутизма.

Да су предавања о свеприсутнијим поремећајима код дјеце неопходна потврђује и Јелена Вилотић, предсједник Удружења за помоћ дјеци и омладини са посебним потребама „Трачак наде“.

„Идеја да организујемо предавање појавила се због великог броја дјеце која долазе у удружење и код којих постоји сумња на „екранизам“ или неки облик поремећаја из спектра аутизма“, рекла је Вилотићева.

Наглашава да су овакви едукативни скупови важни и за родитеље и за стручна лица која се баве „екранизмом“ и аутизмом.

Подршка за ову врсту поремећаја код дјеце мора бити доступна и ближа породицама како би свако дијете добило шансу за правилан развој и одрастање, поручено је на предавању.