Фоча се придружила Европи у „Ноћи музеја“

Ликовном радионицом, поетско-музичким кабареом и концертом хора у Фочи је обиљежена „Европска ноћ музеја“. Изложбени простор Музеја „Стара Херцеговина“ посјетиоцима је до дубоко у ноћ био доступан и за разгледање изложбе домаћих сликара, те обилазак сталних музејских поставки.

Цјеловечерњи програм отворен је ликовном радионицом „Знаменитости нашег града“ која је у галерији Музеја окупила студенте Медицинског факултета из иностранства.

„Заиста је прелијепо и много забавно. Требала ми је нека ваннаставна активност овдје у Фочи, поред факултета, а ово је било савршено за то. Кроз радионице сам схватила да заиста волим сликање. Сада сликам Храм Светог Саве. Када сам први пут дошла овдје, одмах сам помислила како изгледа веома лијепо, посебно ноћу. Када помислим на Фочу, то је прво што ми падне на памет. Зато данас сликам управо овај прелијеп храм“, рекла је студенткиња из Индије Нурџот Каур.

Њеног сународника Харша Раџеша Питроду посебно надахњује Сат-кула Мехмед-паше-Кукавице из 18. вијека.

„Фоча је заиста лијеп град и много ми се допада. Планине, ријеке, знаменитости попут цркава, џамија и Сат-куле су заиста импресивне, као и мостови. Све је веома лијепо и оставља снажан утисак. Тренутно цртам Сат-кулу, а подршка и смјернице које овдје добијам су заиста одличне. Помажу ми да цртам и указују на грешке ако их направим. Та помоћ ми много значи и захваљујући томе постајем све бољи у свом раду“, рекао је Питрода.

Савјете како оком виђено што вјерније да пренесу на папир добили су од овдашњих умјетника Владимира Милановића, Веселка Његуша и Славише Врећа.

Акварел, дрвене и воштане бојице, графитна оловка, фломастер, сликарски угаљ, неке су од техника у којима су се учесници имали прилику опробати и умјетнички изразити.

„Неки од њих су се већ сусретали са оваквим радионицама, али углавном је ријеч о почетницима. У питању су основе сликарства, три часа радионица траје и за то вријеме могу да ураде више радова, мало да експерементишу са техникама и мотивима. Савјетујемо им да не журе, да изаберу мотив који их привлачи и онда постепено могу да користе више техника и уживају. То је најбитније, јер је ово растерећено цртање и сликарство“, рекао је академски сликар Владимир Милановић.

Осим у музејској галерији, коју красе недавно изложена дјела умјетника окупљених око фочанског малог формата, стварало се и испред ове установе културе.

Ослоњени на савјете наставника ликовне културе Миломира Ђајића и фочански основци показали су маштовитост и креативност.

„Најбитније за њих је, на чему стално инсистирам, да читају што више. Да читају одређену литературу, кроз коју ће свакако да развијају свој ментални склоп, а боја ће сама по себе доћи на ту њихову идеју, која ће да се развије из њиховог интелектуалног, односно мисаоног процеса, који ће свакако да стичу и да развијају како буду одрастали“, рекао је Ђајић.

Љубав према умјетности, глумица Бранка Николић и пијаниста Вељко Мастило преточили су у поетско-музички кабаре „Таква сам, каква сам“, којим су се публици представили у атријуму Музеја.

Програм манифестације обогатили су изводећи познате шлагере и поезију домаћих и страних пјесника.

„Ове вечери шаљемо поруку да умјетност као таква спаја људе и позивамо све да се што више окупљају и приређују овакве вечери. Поготово у данашњем времену, када је умјетност некако потиснута и када морамо много да се трудимо да би смо добили један тренутак да прикажемо и освјестимо све“, рекла је Николићева.

Под слоганом „Музеји који уједињују подијељени свијет“ „Ноћ музеја“ обиљежена је широм Старог континента.

Музеј „Стара Херцеговина“ и ове године је, по дванаести пут, постао дио велике европске породице музеја, настављајући дугогодишњу праксу учешћа у овој међународној манифестацији.

Задовољни интересовањем посјетилаца у периоду између двије „Европске ноћи музеја“, у фочанском Музеју најављују унапређење и осавремењавање сталних музејских поставки, с циљем да садржај постане доступнији, интерактивнији и привлачнији широј публици.

„Људи који воле да се упознају са историјом мјеста у које су дошли, обично се интересују за прошлост Фоче, односно грађевина које су успут видјели. Такође, интересују их знамените личности, а ми се посебно поносимо Ристом Јеремићом, који је у нашу средину унио многе прогресивне и европске идеје и вриједности. Многи се изненаде да је једно мало мјесто као што је Фоча изњедрила овакве великане и да су многе слободарске и напредне идеје заживиле у овој средини“, рекао је в.д. директора Музеја Данко Михајловић.

Програм су употпунили и чланови хора студената Медицинског факултета у Фочи „Санус медикус“.