У Горњој Јошаници прослављена слава Спомен-цркве Светих Ћирила и Методија

У Горњој Јошаници код Фоче свечано је прослављена храмовна слава Цркве Светих равноапостолних Ћирила и Методија, подигнуте прије пет година у знак сјећања на невине српске жртве које су муслиманске јединице у овом селу масакрирале на Никољдан 1992. године, као и на све страдале овог краја у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Свету литургију, којом је почела славска свечаност, служили су фочански парох протојереј-ставрофор Душан Андрић, парох рогатички протојереј-ставрофор Предраг Масал и јереј Ранко Ковач, администратор Устиколинске парохије.

Обављен је трократни опход око храма и освештани славски дарови.

​Овогодишњи кум славе био је Вељко Скакавац.

Иако данас живи у Војковићима, у Источној Илиџи, Скакавац је родом из фочанског села Јабука, које је такође претрпјело велика страдања. Кумство је преузео из дубоког поштовања према мјештанима Јошанице, али прије свега према њеним жртвама.

​Јошаница, која се у историји овог краја памти по великом страдању, данас представља мјесто обнове живота.

Јереј Ранко Ковач нагласио је да ова светиња има вишеструки значај за локалну заједницу.

​„Иако бисмо сви вољели да су те жртве данас међу живима, а поготово оно троје дјеце која су невино пострадала, ипак, без њиховог страдања које се десило, не би било ни ове цркве у Јошаници. Како и сам Његош каже у Горском вијенцу: 'Без смрти нема васкрсења'. Управо је Јошаница опет васкрсла, а поготово ова наша светиња под чијим се крилима сабиремо“, поручио је Ковач.

​Он је додао да црква у Горњој Јошаници с једне стране представља успомену и сјећање на немиле догађаје из прошлости, док с друге стране служи као трајна опомена и подсјетник на зло које је овдје почињено.

На Никољдан, 19. децембра 1992. године припадници такозване Армије БиХ на кућном прагу свирепо су убили 56 мјештана Горње Јошанице.

Међу жртвама била је 21 жена и троје дјеце, која су претходног дана са родитељима дошла из Фоче да на селу дочекају Светог Николу.

Угашени су животи десетогодишње Драгане Вишњић, њеног три године млађег брата Дражена и двогодишње Данке Тановић.

Након шест година градње, Цркву је у мају 2021. године освештао митрополит дабробосански Хризостом.