Вријеме пролази, правда касни: 34 године од страдања јабучких Срба

Парастосом за страдале, полагањем вијенаца и прислуживањем свијећа на Градском гробљу Божовац у Фочи су обиљежене 34 године од злочина у Јабуци, првог масовног страдања фочанских Срба у Одбрамбено-отаџбинском рату. У нападу на ово село и засеоке, мислимаске снаге су масакрирале српску нејач, минирале и до темеља сравниле православну цркву, попалиле све куће и помоћне објекте.

Злочинци су 23. јула 1992. године на кућном прагу свирепо убили 43 мјештанина српске националности. Милости нису имали ни за слијепе и непокретне старице, дјевојке и дјецу.

Најмлађа жртва био је тринаестогодишњи дјечак Ново Елез.

Један од свједока монструозног злочина Љубиша Симовић подсјећа да је муслиманска војска убијала цивиле без обзира на њихову животну доб, те се сурово иживљавала над жртвама.

„Био сам очевидац и све видио, од уписивања слова „У“ до клања и осталих облика масакрирања. И када ми у Тужилаштву поставе питање да ли је био злочин одговорим зар није злочин убити цивила, убити жену непокретну и слијепу, спалити је у колиби или убити човјека од деведесет година. Кад их је убио, је ли се морао још иживљавати на њима“, рекао је Симовић.

Годинама запостављен у правосудним институцијама, предмет „Јабука“ данас се суочава са све мањим бројем преживјелих свједока.

Симовић указује да су неажурност и спорост Тужилаштва БиХ отежале процес утврђивања истине, док је, како наводи, и неодазивање појединих свједока додатно успорило пут до правде.

„Чега се бојимо, чега се стидимо? Не причамо ништа што се није десило, већ само истину. Овим путем апелујем на све које позива Сипа или Тужилаштво БиХ да се одазову и испричају онолико колико знају шта се десило тога дана,  да кажу истину праву“, рекао је Симовић.

Он истиче да охрабрује чињеница да је Тужилаштво БиХ саслушало већи број лица повезаних са извршењем злочина.

„Морам напоменути да је Галиб Хоџић, што је било и у медијима, сам дао изјаву да је тога дана био и да му је то била једна од првих акција, која је била успјешна. Да је сам признао злочин и да је учествовао у акцији у Јабуци“, рекао је Симовић.

Судски епилог овог злочина годинама чека и Неђо Матило, који је у Јабуци изгубио брата, стричеве, рођаке, пријатеље и комшије.

„Породице погинулих, ипак, очекују да ће правда доћи на видјело, па видјећемо. Нешто се ради на томе, али споро. Умиру извршиоци, умиру свједоци, тако да на крају неће имати ко да исприча праву истину. Међу извршиоцима има и оних који се путем медија чак и хвале да су били учесници у тој акцији на Јабуку, а тиме би Тужилаштво требало мало више да се позабави, да утврди ко су ти људи и шта су радили“, рекао је Мастило.

Након рата, Јабука је припала Федерацији БиХ, па се преостало српско становништво морало селити са својих огњишта, а посмртни остаци убијених Јабучана тада су пренесени на Градско гробље Божовац у Фочи.

Парастос убијеним Јабучанима и ове године биће служен на Преображење Господње, 19. августа, код споменика у порти обновљене јабучке цркве.