Ратна генерација гимназијалаца прославила 30 година матуре

Генерација гимназијалаца која је средњошколско образовање завршила 1996. године окупила се јуче на прослави тридесете годишњице матуре. Школске дане памте по тешким ратним временима али срећни што се поново виде и поносни на животне успјехе.

Некадашњи матуранти уписали су се у први разред 1992. и завршили средњу школу 1996. године. Око 80 ученика распоређених у три одјељења завршило је гимназију у ратним околностима и, како кажу, у таквом амбијенту су им прошле најбоље године. Окупљају се сваке пете године и присјећају тих времена.

Мирјана Гајић, рођена Ђорђевић ради у Министарству просвјете и културе Републике Српске. Увијек долази на годишњицу матуре.

„Био је то тежак период, знамо шта се дешавало тих година, ипак задржали смо онај стари омладински дух и радујемо се сусрету. Неки од нас су прешли и преко границе, неки су остали на нашим просторима, али остале су успомене на дружења по зградама и хаусторима и наравно из школских клупа, много је анегдота из тог времена“, сјећа се Гајићева.

Данашње генерације су другачије иако тридесет година није нарочито дуг период, рекла је за Радио Фочу Бојана Марић.

„Некако ми се данашње генерације чине апсолутно другачије. Сјећам се да смо се гријали на великом одмору, јер су нам прозори били или заковани даскама или закрпљени најлонима. Гријање често није радило и веома је тешко ту генерацију упоредити са садашњом која има буквално све, телефоне, друштвене мреже, мноштво неких садржаја. Ми мјесецима нисмо имали воду и струју и један ТВ програм који је често зависио од временских прилика“, прича Марићева.   

Подсјећа да се данас све дешава много брже наводећи примјер да је некад од возача фијакера до савременог аутомобила требало да прође 50 година, док се данас ствари мијењају преко ноћи.

Школе и ученика од прије 30 година присјетио се и Радислав Марић, професор хемије који се придружио матурској прослави.

„Увијек има добрих генерација али они су били посебна. Расли су и развијали се у једном ненормалном времену. С једне стране гробље, слушају јауке за погинулим, с друге НАТО бомбе. Могли су да оду у неком другом правцу али, ето, срећом од њих су израслу добри и честити људи. Већина њих је остварила и личне и професионалне жеље. Драго ми је да их поново видим да су млади и лијепи као што су и били. Желим да их бар мало тог неког жара који су запалили прије 30 година грије у будућем животу“, рекао је Марић.

Један од организатора обиљежавања 30 година матуре, Драган Матовић, такође наводи специфичност времена и околности школовања.

„Мислим да смо најбоље године живота провели у том врло тешком периоду, за нас турбулентном. Сваке пете године се окупљамо и присјећамо школских дана са изузетним професорима по чему је фочанска гимназија надалеко позната. Сви ови људи који су ту остварени су у својим животима, далеко догурали захваљујући и тим професорима“, рекао је Матовић.

Сви су сагласни да су им знања стечена у тадашњој гимназији помогла у даљем школовању и животу и да су успомене из тог периода непролазне. Након школског часа дружење су наставили у једном од фочанских угоститељских објеката.