Страдална Јабука прославила Преображење Господње

У Јабуци, у федералној општини Фоча-Устиколина, данас је обиљежена крсна слава страдалне Цркве Преображења Господњег, која је након рушења 1992. године, кад је на кућном прагу свирепо убијено 43 мјештана, обновљена 2005. године.

Уз крсну славу, служен је парастос за 137 погинулих српских бораца и убијених цивила из Јабуке током посљедњег  рата.

Масакр над српским цивилима 18 села некада фочанске мјесне заједнице Јабука, која је након Дејтона припала Федерацији БиХ, који се догодио 23. јула 1992. године, прво је масовно страдање Срба у општини Фоча у протеклом рату.

Муслиманска војска тада је попалила све куће и помоћне објекте на које је наишла убијајући све пред собом, а милости није било ни за слијепе и непокретне старице, дјевојке и дјецу, које су убијали и палили у њиховим кућама.

Најмлађа жртва био је тринаестогодишњи дјечак Ново Елез.

Предсједник Удружења прогнаних Јабучана Љубиша Симовић подсјетио је да су у току истражне радње Тужилаштва БиХ у вези са злочином у Јабуци, изразивши наду да би ускоро могле бити подигнуте оптужнице.

Он је навео да је већина свједока испитана, али да их има још и да је потребно је да се одазову позиву Тужилаштва.

„Да ништа не кријемо, шта имамо крити, ја ово причам већ 34 године, предмет је толике године стајао у Требињу и успјели смо да га пренесемо у Тужилаштво у Сарајево и сада је потребно само да људи кажу истину. Надам се да ће изаћи дјело на видјело, да ће правда побиједити и сви ови наши напори, да ће неко коначно одговарати, да каже да се у Јабуци 23. јула 1992. године десио злочин“, рекао је Симовић.

Он је додао да је покренута иницијатива да једна улица у Фочи понесе назив Јабучких жртава, те да се обнови споменик у порти јабучке цркве.

Ристо Ковач из Војковића, са синовима Драганом и Радом, већ трећи пут је, од 2006. године сваких десет година, кум славе у Јабуци.

Син Раде истиче да им је велика част да одржавају традицију и на тај начин чувају своје коријене.

„Ако Бог да, традицију ће наставити синови и унуци. Договорили смо се да се убудуће окупљамо и више пута у години, постоји за то простора и могућности, имамо прелијепо мјесто за уживање поред ријеке са љековитом изворском водом“, рекао је Ковач.

Посебно признање уручено је Витку Ковачу, родом из Модрог Поља у Јабуци, а који данас живи у Палама. Он је унук Митра Ковача, који је са својим братом Николом, тридесетих година прошлог вијека даровао земљшите за изградњу цркве.

Витко истиче да се навршило пуних 90 година од изградње и освећења цркве у Јабуци.

„Замислите само након 90 година да се нечије име спомене- како се његови унук и праунук осјећају. Поносан сам на свог ђеда Митра и његовог брата Николу, који су поклонили земљиште за цркву која је саграђена од 1934. до 1936. године“, каже Витко Ковач.

Он је подсјетио да је првобитна црква порушена у посљедњем рату од нељуди, а да је 2005. године обновљена ктиторством породице Голијанин.

У Цркви Преображења Господњег у току је фрескописање. Академски сликар Миломир Ђајић наводи да је осликан дио олтарског простора.

„У горњој зони насликана је „Мајка Божија шира од небеса“, а у доњој „Смирење Христово“. Поставио сам цртеж за Светог Архиђакона Стефана у олтару и у средњој зони постављен је цртеж Благовијести, тако да ће до краја године олтар у потпуности бити осликан заједно са поворком архијереја“, каже Ђајић.

Парох устиколински и јабучки Ранко Ковач наводи да је храм, као и српски народ Јабуке, претрпио страдање и да је био до темеља порушен.

„Доста народа је страдало, остатак се раселио, али што радује долазе неколико пута годишње, поготово за Преображење, обилазе згаришта, гробове. Ово је мала парохија и ова црква је филијална цркви у Устиколини, гдје се сав вјерски садржај обавља“, каже свештеник Ковач.

Предсједник Црквеног одбора Ранко Скакавац из Војковића наводи да је Јабука у рату доживјела погром, али да се из године у годину све више некадашњих Јабучана и њихових потомака окупља за Преображење.

Недавно је уређено и излетиште испод цркве поред ријеке Колине, гдје се налази и извор љековите воде.

„Данашњи кум славе Раде Ковач је то средио, постављени су столови и клупе, лиман да се може окупати, и ту је љековито врело да се може напити воде и умити. Вода са извора је љековита за очи, знам да је моја тетка ту долазила, наспиала воду и користила је за умивање и испирање очију- прогледала је, није доктору отишла“, увјерава Скакавац.

На ширем подручју Јабуке, од српског становнишптва данас живе само Винка и Добринка Скакавац, сестре од стричева.

Након што су отишле у пензију, њих двије су се из Фоче вратиле у родну Јабуку, гдје се баве пољопривредом.