Медицински факултет окупио еминентне научне истраживаче из свијета- представљају достигнућа у лијечењу канцера

Прва Балканска конференција биомедицинских и онколошких истраживања окупила је данас на Медицинском факултету у Фочи еминентне стручњаке из више земаља Европе и свијета, који ће представити резултате најновијих научних истраживања и достигнућа у лијечењу канцера.

Имунолози, генетичари, хемичари, физичари и други научни радници који се баве базичном науком и њеном примјеном у медицини, са различитих апсеката говориће наредна два дана о дијагностици и начинима лијечења онколошких обољења.

Професор имунологије на Универзитету у Фиренци у Италији Амедео Амедеи представиће научно истраживање о присуству микробиота- бактерија и микроорганизама унутар тумора и како утичу на исход лијечења.

„Резултати су веома обећавајући када говоримо о исходу болести. Тиме што мијењамо микробиоту, не желимо да кажемо да то може да замијени било коју терапију, али може да потпомогне у лијечењу и побољша исход поготово имунотерапије“, каже Амедеи.

Хаичуан Зу, професор са Технолошког универзитета Хубеј у Вухану у Кини, на Балканској конференцији у Фочи изложио је истраживачки рад о кар-ти ћелиској терапији у лијечењу карцинома.

„То је помоћна терапија, која циља антигене туморских ћелија, чиме потпомаже ослобађање цитокина“, рекао је Зу.

Професор неорганске хемије и хемије животне средине на Универзитету примијењених наука у Мерсебургу у Њемачкој Горан Калуђеровић наводи да се дуже година бави истраживањем наноматеријала на бази силике, који се користе као носачи лијекова.

„То је као стакло или зрно пијеска, у коме се налази много канала у којима могу да се складиште различити лијекови. Ми смо открили да они нису само носачи лијекова, него да могу активно да учествују у мијењању одговора код туморских ћелија“, каже Калуђеровић.

Он додаје да наноносачи, као што је цисплатина, убијају туморске ћелије, а да за специфичне туморске ћелије могу да репрограмирају туморске ћелије, да иду у смјеру нормалних ћелија, што је, како истиче, велико откриће.

Исту тему истраживао је и универзитетски професор из Београда, академик Миодраг Чолић, који наводи да су у истраживањима користили наночестице злата, наноцелулозу и квантне тачке.

„Имамо веома интересантне резултате, који показују да један лек ако би се дао у једној одређеној концентрацији, она се десет пута може смањити ако се веже за наночестицу као носач, тако да је то веома значајно“, истиче Чолић.

Предсједник научног одбора Балканске конференција биомедицинских и онколошких истраживања Иван Јовановић истиче да су се у Фочи окупили најбољи истраживачи биомедицинских наука из земаља региона, али и свјетски признати врхунски научници из Кине, Италије, Француске, Њемачке, Аустрије, Мађарске.

„Главна тема су малигне болести, али ће бити предавања која обухватају шири концепт под једном темом- свеобухватно здравље човјека“, каже Јовановић.

Предсједник Организационог одбора конференције Срђан Машић нагласио је да је овим отворен простор за сарадњу еминентних стручњака из разних крајева свијета.

„Исто тако, важно је што смо нашим  младим истраживачима дали прилику да представе резултате истраживања и повежу се са стручлњацима у свијету. Жеља нам је да ово постане традиционални скуп, да се окупљамо на двогодишњем нивоу“, рекао је Машић.

Декан Медицинског факултета Дејан Бокоњић каже да је ово један од највећих скупова овог типа у земљама региона.

„Ово су стручњаци који се баве базичном науком и који покушавају да те резултате који се добијају на базичном нивоу пренесу у клинику, у смислу лијечења пацијената и тражења нових процедура. За наше младе истраживаче, а и за нас остале, ово има непроцјењив значај, јер су овакви скупови веома ријетки“, поручио је Бокоњић.