Страхиња и Вукашин: из Маглића до великих снова

За Страхињу Бјелогрлића и Вукашина Паприцу, Маглић је био почетна тачка, а данас их одбојкашки путеви воде ка Крагујевцу и Београду. Страхиња је, од ове јесени, дио Радничког, актуелног шампиона Србије а Вукашин је свој нови дом пронашао у Црвеној звезди. Иако су отишли у различите градове, циљ им је исти да кроз рад, таленат и упорност направе име у свијету одбојке.

Седамнаестогодишњи Страхиња и шеснаестогодишњи Вукашин, прваци Босне и Херцеговине у пионирској и кадетској конкуренцији, свој одбојкашки пут наставиће у Србији. Њихова таленат препознали су најтрофејнији одбојкашки клубови. Када су стигле понуде за прелазак није се пуно размишљало. Обојица су сањали да постану професионални одбојкаши.

Страхиња ће наступати за јуниорску селекцију Радничког из Крагујевца. Искуство које је стекао у Маглићу требало би да му буде добра основа  за нови изазов. „Много ми значи искуство из Маглића, јер смо ми као врло млади почели играти за сениорски тим, али и за све друге млађе селекције. У млађим категоријама одиграли смо много утакмица и освојили двије титуле првака Босне и Херцеговине“, рекао је Страхиња.

Вјерује да ће се брзо прилагодити новој средини и показати да је спреман за корак више у својој каријери. „Очекујем да ћу се добро снаћи. Играчи у Радничком су комуникативни и добри и сигурно ће помоћи новим играчима да се уклопе у тим“, додаје  Страхиња.

Вукашин још није стигао да сабере утиске након одласка у Црвену звезду. Трансферу у један од највећих клубова у Србији није се надао овако рано. За сада све му изгледа помало нестварно, као сан  о којем је одувијек маштао. „Одувијек сам сањао да играм у неком клубу у Србији, али искрено нисам вјеровао да ће се то догодити са мојих шеснаест година. При крају ове задње сезоне добио сам понуде из Црвене Ззвезде, Партизана, Тополе и Радничког. Одлучио сам се за Црвену звезду јер сам се тамо некако осјећао најсигурније када сам био на припремама. Мислим да нисам погријешио“, каже Вукашин.

У кадетској и јуниорској селекцији Црвене звезде Вукашин је, каже, наишао на одличан пријем саиграча. У односу на Маглић очекује га много више тренинга и обавеза, али управо се радује новим изазовима и прилици да још више напредује. „Већ се полако навикавам и за сада све функционише добро. Надам се да ћу тренирати што више и напредовати и временом заиграти за први тим Црвене звезде. Услови рада у Звезди су одлични, тренинзи трају дуго, занимљиви су и захтјевни физички, што мени и одговара“ истиче Вукашин.

Њихов одлазак осјетиће се у Маглићу. Саиграч Огњен Матовић сматра да ће екипа бити значајно ослабљена, али да су Вукашинов и Страхињин таленат, као и рад и посвећеност, заслужили прилику у великим клубовима. „За своје године показали су да су баш класа од играча. Сад, да ли смо очекивали да ће отићи у тако велике клубове? Искрено, надали смо се томе, али није било неких понуда све до ове године. Хвала Богу, то се на крају и остварило. Пожелио бих им, као неко мало старији од њих, да буду паметни, да их прати  срећа и да се чувају повреда”, рекао је Матовић.

Да су Вукашин и Страхиња одувијек били изузетно посвећени одбојци, потврђује и њихов тренер Јованче Машић. Каже да их је, од како су почели тренирати, увијек красила велика радна дисциплина и способност да сваки тренинг одраде максимално јако и квалитетно. „Врло, врло марљив и предан рад, као и огромна љубав према одбојци. Заиста, њих двојица, колико их тренирам ових седам година, не знам да ли су укупно пропустили четири-пет тренинга. То заиста показује колика је њихова посвећеност и колико су радили. Поред тога, наравно, Бог им је дао и физичке предиспозиције да могу да се баве одбојком. Мислим да су њихов рад, труд и огромна љубав према одбојци, прије свега, главне ствари које су их лансирале из Фоче у велике клубове“, каже Машић.

Вјерује да ће исту дисциплину и посвећеност пренијети и у нове клубове. Уз такав однос према раду њихов квалитет ће доћи до пуног изражаја а нова средина ће им омогућити да достигну свој максимум. „Када смо дошли у Раднички и играли против њих, питао сам људе тамо, њихове тренере, да ли мисле да њих двојица могу да играју Прву лигу Србије. Они су рекли – апсолутно. Ја сам рекао да ми је то довољно, јер их заиста познајем и знам да ће, гдје год да се нађу, било у Србији или ван Србије, на сваком тренингу дати свој максимум. Сматрам да једино тако могу да успију. Сви заједно се само Богу молимо да их заобиђу повреде и да буду здрави. Што се њиховог рада тиче, ја се заиста не плашим, јер стварно мислим да су огромни радници и да могу да изнесу апсолутно сваки терет тренинга, ма колико он био тежак. Сигуран сам да ће у будућности показати свој квалитет, на радост и понос свих нас“, истакао је Машић.

Машић сматра да се у малим срединама причају велике спортске приче. Вјерује да ће примјер Страхиње и Вукашина бити подстрек новим генерацијама да вриједно раде, буду упорне и сањају велике клубове. Управо то младим одбојкашима поручују Вукашин и Страхиња, да вриједи сањати велике снове, јер ниједан није недостижан.

Из Маглића су кренули за својим сновима, а сада их чекају нови изазови у великим клубовима. Њихова прича тек почиње, али већ сада може бити путоказ свим младим одбојкашима. Страхиња и Вукашин су примјер да се таленат препознаје, али да се до успјеха стиже радом, упорношћу и вјером у себе.