Мирославу Дивчићу међународна награда за иновацију у области енергетике

Мирослав Дивчић из Фоче и Младен Апостоловић из Београда увели су у енергетику нову праксу, уједно и нови термин- синтетичку флексибилност, која омогућава да неуправљиви обновљиви извори енергије постану управљиви, за шта су награђени на престижном конгресу Међународне организације за електродистрибуцију ЦИРЕД.

Конгрес, односно 15. Савјетовање о електродистрибутивним мрежама одржано је на Копаонику у Србији од 21. до 24. септембра.

Међународна конференција о дистрибуцији електричне енергије - ЦИРЕД је водећа међународна стручна организација у области дистрибуције електричне енергије, са сједиштем у Бриселу, која окупља стручњаке из више од 37 земаља. Регионално савјетовање одржава се сваке друге године са више од 800 учесника из електроенергетских компанија, академске заједнице, института и индустрије.

На овогодишње савјетовање пријављено је 111 стручних радова, од којих су након селекције и стручне резензије прихваћена 92, иза којих стоји више од 200 аутора и коаутора из земаља региона.

Прву награду освојио је рад двојице стручњака из Фоче и Београда, Дивчића и Апостоловића. Трагајући за начинима како да обновљиви извори енергије, који се традиционално сматрају неуправљивим, у одређеној мјери ипак могу постати управљиви и флексибилни, увели су нови приступ управљању производњом из оваквих извора- синтетичку флексибилност, којом се постиже већа стабилност мреже и повећава тржишна вриједност тако добијене струје.

"Ми смо храбро и без пардона увели нови термин у енергетику, то је синтетичка флексибилност“, наводи Дивчић.

У свом раду, који су и практично тестирали, баве се соларним електранама и малим хидроелектранама, које се сматрају неуправљивим, јер њихова производња зависи од јачине сунца и количине протока вода.

„Синтетичка флексибилност је способност да електрана која сама по себи није флексибилна, попут соларне електране, кроз софтверско управљање производњом и тржишне механизме почне да се понаша као флексибилан извор електричне енергије. Једноставније речено, то је начин да соларном електраном, иако зависи од сунца, кроз софтверско управљање, производњом управљамо тако да може помоћи електроенергетском систему онда када му је то потребно“, појашњава Дивчић њихов изум.

Ниједна електрана се не посматра појединачно, већ у групи, као портфолио, наставља он, тако да се међусобно надопуњују- када неке електране подбаце у производњи, другима се повећава снага из синтетичке флексибилности, јер у самом старту нису постављене на пуну снагу, дио је остављен у резерви за потребе флексибилности.

„То је као фудбалски тим- ниједан фудбалер нема све најбоље карактеристике које су потребне у одређеном моменту, али када се појединцима адекватно управља, када се поставе на своје позиције представљају синхронизован тим који доноси побједу“, додаје Дивчић. 

Нови приступ примијенили су у пракси у првих шест мјесеци ове године, а резултати су више него задовољавајући.

„Резултати су показали, поред добрих физичких карактеристика, добре финансијске уштеде- смањили смо конкретно трошкове дебаланса, повећана је стабилност мреже и већ је показано велико интересовање за примјену тог рада, поготово у Србији", каже Дивчић.

Он је по струци економиста и већ 12 година ради у енергетском сектору, од чега посљедње четири године у области трговине и управљања обновљивим изворима енергије, тако да се у стручним радовима бави проналаском рјешења за проблеме са којима се среће у пракси.

„Покушавамо да нађемо рјешење и онда то несебично дијелимо са другима, јер ћемо тако допринијети лакшој енергетској транзицији“, поручио је Дивчић.

На брдима око Фоче, са великим бројем сунчаних сати, истиче Дивчић, постоји потенцијал за соларне електране, али је ограничавајући фактор капацитет енергетске мреже.

Према његовим ријечима, соларни панели и технологија далеко су бољи него прије десет година, тако да су соларне електране ефикасне и на овим подручјима и на нивоу године могу да остваре више од 1.300 пуних радних сати, што је прије десет година било незамисливо.

Стручно савјетовање ЦИРЕД-а одржава се сваке двије године, а Дивчићу је ово друго признање, нако што је награђен и 2024. године, чиме је постао први аутор који је добио награду за најбољи рад на два узастопна савјетовања.