Три деценије Богословије у Фочи – чувар духовности у огледалу свјетлописа и вриједних докумената

Мултимедијалном изложбом посвећеном историјату Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи почело је обиљежавање 30 година њеног рада. Кроз архивску грађу и свједочанства о минулим деценијама изложба приказује развој ове образовне установе – од доласка прве генерације ученика до израстања у значајно духовно и просвјетно средиште.

О тродеценијском путу Богословије у Фочи, једне од осам средњих школа Српске православне цркве, свједоче одлуке Светог архијерејског сабора и Светог архијерејског синода, бројне фотографије, важни документи, ордења и друга признања.

Посебно вриједни су дигитализовани видео-записи у продукцији Радио-телевизије Републике Српске који чувају успомене на њене почетке и развој.

Од првог дана, када су ученици 1996. године стигли, до данас, ова школа извела је у свијет генерације богослова од којих су многи постали истакнути свештеници, калуђери, вјероучитељи, професори у богословијама и богословским факултетима.

Међу 820 бивших ђака који су свој образовни и духовни пут везали за ову установу је и јереј Ранко Ковач, данас професор Богословије Светог Петра Дабробосанског.

Школовање за свештенички и просвјетитељски позив започео је 1994. године у Карловачкој богословији, а двије године касније средњошколско образовање наставио у Фочи.

С радошћу се присјећа почетака Богословије у граду на обалама Ћехотине и Дрине, али и скромних услова у којима су прве генерације стицале знање.

„Пролазимо кроз одређени ниво сјете и радости. Када се осврнемо на саме почетке и погледамо садашње стање у Богословији и услове које имају наши ученици у односу на нас, просто се не могу ни мјерити. Не кријемо, некада је овдје био женски затвор и када смо 1996. године дошли, затекли смо такав амбијент и једноставно је тако било. Ипак, временом се и сама Богословија развијала, а услови за школовање и живот су се побољшавали“, рекао је Ковач.

Успомене на петогодишње школовање у Фочанској богословији, која је многима била више од образовне установе, чува и парох уријски у Приједору Срђан Субашић.

„У овој школи се највише кристалише и највише смо научени поштовању и љубави. Поштовању старијег, а доста нас ће се сложити да је ово био војни начин живота. Знали се кад се устаје, кад се лијеже и морали смо једнако сва правила да поштујемо. Када се присјетим школских дана, могу рећи да је ова школа од нас створила много добре и одговорне људе“, рекао је Субашић.

Средњошколских дана радо се сјећа и ученик 24. генерације Богословије Светог Петра Дабробосанског Лазар Јеремић из Сребренице.

Као петнаестогодишњак у Фочу је стигао 31. августа 2019. године. Пет година проведених под сводовима Фочанске богословије оставило је дубок и неизбрисив траг у његовом памћењу.

„Овдје смо одрастали физички, морално и духовно. Од дјеце смо израсли у људе и све је, хвала Богу, прошло у најбољем реду. То су много лијепе успомене на веома важан период живота. Сада сам студент на Православном богословском факултету Светог Василија Острошког, остао сам у Фочи и тамо гдје сам стао са средњошколским образовањем, наставио сам на факултету“, рекао је Јеремић.

Одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве из маја 1996. године, Богословија „Света Три јерарха“, након што је прогнана из Манастира Крка у Хрватској, привремено је пресељена у просторије Духовне академије у Фочи.

Прије доласка у Фочу, кратко је боравила на Дивчибарама код Ваљева, али тамо нису били обезбијеђени адекватни услови за наставак њеног рада.

Богословија под садашњим именом ради двадесет шест година.

У другој кући фочанских богослова с поносом наглашавају да се овдје ђаци не припремају само за будући позив него и спремају за живот васпитањем у духу православне вјере и хришћанске љубави.

„Школу не треба да сведемо на тип једне грађевине. Она може бити прекрасно уређена, али ако у њој нема ученика, то је само обична зидина. Са ученицима у њој, она може и скромније изгледати. Зато увијек инсистирамо на томе да ученици живе у заједници, да се међусобно поштују, уважавају и воле. Сам Исус Христос нам је заповиједио рекавши да љубимо ближњег свога као самога себе. Радује нас што нас бивши ученици често посјећују, обилазе школу са својим породицама и материјално помажу њен живот”, рекао је ректор Богословије Светог Петра Дабробосанског Љубомир Пријовић.

Дводневна прослава јубилеја настављена је данашњом Светом архијерејском литургијом у школском храму Богословије и свечаном академијом.