Богословија- три деценије чувар духовне баштине и расадник носилаца ријечи Божје

Богословија Светог Петра Дабробосанског у Фочи је колијевка духовног узрастања српског народа и расадник свештенослужитеља, монаха и архијереја, носилаца живог предања и чувара вијековне духовне баштине, поручено је са свечане академије на којој је обиљежен јубилеј- три деценије од њеног оснивања.

Како је истакнуто, фочанска Богословија је мјесто обликовања младих људи, њиховог узрастања у вјери и припремања за служење Цркви и народу, мјесто гдје се богословци уче да воле Бога и Цркву, своју вјеру, ближњег и свој народ, али да знањем, радом и личним примјером служе свима, а тридесет година постојања је довољно дуг период да једна установа стекне свој идентитет и мјесто у животу народа.

Богословија у Фочи са радом је започела 1996. године, доласком Богословије Света Три јерарха, која је прогнана из Манастира Крке у Хрватској.

Међу ђацима Крчке богословије, који су тада избјегли у Фочу, био је и данашњи протонамјесник Слободан Аничић из Бањалуке.

„Тада је све одисало на тугу и рат, а сада видимо велељепно здање и храм на једном мјесту и треба заблагодарити Господу Богу за дјело и благослов који је послао на све професоре и ученике. Видимо да је овдје заиста једна кошница која се натапа нектаром медоносним, богословско училиште које је изњедрило много свештеника и архијереја“, каже Аничић.

Ученик прве генерације фочанских богсловаца, који су свих пет година школовања провели у Фочи, је данашњи професор ове школе Синиша Божић.

„Друга су то времена свакако била, доста тога се промијенило, али дух је остао исти“, каже Божић.

На свечаној академији додијељене су захвалнице митрополиту дабробосанском Хризостому, Министарству просвјете и културе Републике Српске, Граду Фоча и Универзитетској болници Фоча за подршку и помоћ у развоју ове школе, која је за 30 година одшколовала 820 богослова.

Ректор Љубомир Пријовић истиче да се уз помоћ добрих људи и Министарства просвјете Републике Српске константно улаже у побољшање услова школовања, како квалитета наставе, тако и живота у ђачком интернату.

„У потпуности смо реновирали интернат, спаваонице, учионице, заједничке просторије, трпезарију, кухињу, тако да ђаци у поптуности имају квалитетне услове за несметан живот, учење и наставу“, каже Пријовић.

Богословија Светог Петра Дабробосанског једно је од осам таквих училишта Српске цркве, а једина у БиХ. Дио је образовног система Републике СРпске.

„Богословија у Фочи је свјетионик вјере, у њој се његује култура и традиција нашег народа и дугујемо захвалност свим овим људима овдје који усмјеравају генерације у смислу образовања и васпитања. Захвалница која је уручена Минстарству просвјете и културе је израз досадашње плодоносне сарадње, али и обавеза и подстрек за будућу сарадњу“, рекао је министар просвјете Боривоје Голубовић.

Академији је претходила Света архијерејска литургија, коју су у Цркви светих Василија Острошког и Петра Дабробосанског у кругу Богословије служили митрополити црногорско-приморски Јоаникије, далматински Никодим и захумско-херцеговачки Димитрије.

Владика Никодим је у бесједи подсјетио да је Богословију Света три јерарха у Манастиру Крка у Далмацији подигао и ударио јој темеље блажене успомене митрополит дабробосански Николај, да би је након страдања српског народа и изгнанства примио у своје крило и по други пут установио у Фочи.

„Дух моје Крке је много пребивао над овом Богословијом и често се спомиње да је пребачена из Манастира Крке након „Олује“, да су дошли овдје и били примљени као своји на своме. Ми бисмо се требали сјећати, као што се сјећамо својих предака и учитеља, да се у молитвама сјећамо и митрополита Николаја, јер он је био тај велики учитељ који је ударио темеље овдје, а апостол Павле лијепо каже- сјећајте се учитеља својих, јер они су вас учили ријечи Господњој“, рекао је владика Никодим.

Поводом три деценије постојања, у знак сјећања на осниваче Богословије, у просторијама школе откривене су спомен плоче митрополиту Николају и професору Љубинку Видаковићу.