Орахово: Бивши полицајац у пензији скинуо окове са талента за дуборез- прави гусле, иконе, чутуре
08.04.2018 | 00:00
Шездесетогодишњи Драган Машић, пензионисани полицајац из фочанског села Орахово, деценијама је, због обавеза на послу, запостављао свој таленат за резбарење, да би одласком у пензију са њега “скинуо окове”, па је за кратко вријеме постао познат по изради гусала, икона у дуборезу, дрвених чутурица и разних сувенира. Радни вијек провео је као полицајац стражар у Казнено-поправном заводу Фоча, а дар за обликовање дрвета у њему је буквално васкрснуо када је пензионисан.
До тада је гусле само повремено и ријетко правио, а онда се потпуно посветио њиховој изради, тако да је из његове радионице изашло више од 100 примјерака овог древног народног инструмента.
Драган прича да продаја добро иде а да су купци најчешће из дијаспоре.
Продајом једних гусала заради мјесечни износ своје пензије.
“Живот ми се промијенио на боље, јер радити иконе и гусле на којима су иконе је велика вјера у Бога, то је дар који ми је од Бога дат. На овај начин могу да обезбиједим себи добар додатак на пензију и да увећам животни стандард. Једноставно, не могу као неке моје колеге да ходам по тргу, волим да радим и да се овим занимам”, објашњава Драган.
За једне гусле потребно му је од 10 до 15 дана, а продаје их по цијени од 300 до 500 марака, док његове иконе у просјеку коштају 150 марака.
“Купци су углавном наши људи са стране, а једне гусле је купио чак и један црнац. Људи када виде како је то урађено, просто не могу да вјерују да тако нешто руке могу да направе”, напомиње Драган.
Своје производе најчешће продаје по црквеним саборима. Истиче да народ воли гусле и да би многи жељели да их имају, али да им низак животни стандард то не дозоваљава.
“Велика је оскудица код нашег народа. Свако би волио да има гусле и иконе у кући, али нема се новца”, свјестан је Драган ниске куповне моћи.
Осим дара, потребна је велика љубав, труд и упорност да се стално учи и усавршава, да би свака наредна рукотворина била љепша од претходне.
“Сада је све је љепше него кад сам почињао, јер нисам имао од кога да научим, ја сам самоук, али помало дружећи се са људима, гледајући на телевизији како други људи раде. Кад човјек има вољу, све је лако радити”.
Драганове гусле, иконе и плоске красе српске домове, и не само српске, широм Европе, па и до Аустралије.
Као што и пјесма каже, гусле најчешће прави од јавора, и то оног који је растао на сунчаној страни, јер тада дају најбољи звук.
На њима резбари разне украсе и ликове српских јунака и познатих историјских личности, а умијеће дубореза посебно долази до изражаја на врху, на глави гусала коју обично краси орао или јарац. Његове најцјењеније и најљепше гусле су са Светим Ђорђем како убија аждају.
Гусле нису само инструмент, већ и право умјетничко дјело, али и вјековни чувар народног сјећања на славне претке и њихову борбу за слободу. Необична митска боја звука гусала и савршенство епског стиха преточени у јединствену емоцију натјерали су и славног њемачког писца Гетеа да научи српски језик.
https://www.youtube.com/watch?v=OGk8RXhoBG4
Драган вјерује да ће овај древни инструмент преживјети и модерна времена, а то потврђује и његов седмогодишњи унук Лазар Матовић, који је већ заволио овај инструмент.
“Вјерујем да ће ме унук наслиједити. Један свештеник ми је причао да су гусле постојале и прије икона и да су се људи молили уз њих. Ово је један од најљепших инструмената, ниједан није овако прошаран”, прича Драган.
Резбарење икона заинтересовало га је управо у Казнено-попоравном заводу, гдје је то један од видова ресоцијализације осуђених лица. У почетку је радио плићи дуборез, а временом је ту технику усавршио.
“Данас иконе радим фактички у три-де формату, само се не види полеђина икона, а од прије неку годину правим и чутуре. Све што радим, ја радим из љубави, да није тога не бих могао ни радити. Како сам отишао у пензију, можда се створила и већа воља према раду и према Богу и тако ми то успијева. Људи ми кажу, Драгане имаш добре живце, како си успио да их сачуваш, јер радио сам у једној фирми која је напета. Радити са осуђеним лицима није лако, али сам и од њих неке ствари сазнао и научио, које су ми добро дошле у овом послу”, искрен је Драган.
Чекић и дијетло главне су му алатке, али је набавио и неке од основних машина за обраду дрвета, за које каже да нису професионалне, већ машине за хоби, којима припрема дрво до фазе ручног резбарења.
Гусле и иконе обично ради зими када нема много посла око пољопривреде, којом се такође успјешно бави. Са његове производне траке, пред Васкрс су изашле “васкршње дрвене коке” у чије гнијездо се стављају обојена јаја.
Тиме је Драган комплетирао све што је потребно за прославу Васкрса- икона за молитву, чутурица за здравицу, гусле за пјесму и јаја за традиционално куцање уз поздрав Христос васкрсе!
Новинар: Игор
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка на www.radiofoca.com
