Донијевши слободу, вазнио се на небо

Блаженопочивши митрополит црногорско-приморски Амфилохије волио је свој српски народ, понекад на оштар и забринут начин, волио тако да у његовом присуству никоме није било тијесно. Носио је бреме ужасне мржње, због онога што је учинио прекрстивши уздуж и попријеко Црну Гору својим поменима и литијима.  Како је вријеме пролазило, у њему се све више рађао Ђед, Ђед свих нас, човјек кога можеш само да волиш.

Овим ријечима опростио се од свог професора, његов студент, данас и сам професор Богословског факултета, протојереј-ставрофор Дарко Ђого, на комеморативном скупу у Фочи посвећеном упокојеном митрополиту Амфилохију, у организацији Факултета.

Евоцирајући успомене на студентске дане и сусрете са митрополитом Амфилохијем, Ђого је истакао да су његова предавања на Богословском факултету  била као испити, а  испити као предавања.

-Гледајући га и слушајући видјели смо човјека који плијени својом аутентичношћу. Да је срео Амфилохија можда би Доситеј схватио да још има пустињских отаца у градовима. Дуго смо спремали испит код њега, тражио је на првој години да се прочита бар 30 књига из два његова предмета, књига по свему различитих. Читали смо их колико привучени њима, а толико опхрвани стидом да њему не изађемо на очи са лажју-присјетио се Ђого.

Ђого је открио како га је митрополит Амфилохије, након једног испита, када је у себи био донио одлуку да са њим крене на Цетиње и да се никад не одваја од свога, како је рекао, Старца, прије него што му је то и саопштио, предуприједио поуком о невезивању за људе, већ за Христа.

-Хоћу да будем ваш ученик, да вам чистим ципеле или перем кошуљу, али да се никад не одвајам од Вас, рекао сам, након што сам положио испит. Каже мени прозорљиви Старац: „Благо мени, никад немој да се везујеш за људе, то ти је данас велики проблем. Људи се вежу за Амфилохија или Атанасија, а не за Христа. А моје и ваше је да људе доведемо Христу, а не да их држимо уза се, отићи ћу и ја. Ко се веже за Христа, преживјеће Амфилохија, тако, благо мени", цитирао је Ђого.

Указао је да митрополиту Амфилохију није било лако и да су се људи о њега огријешили када се трудио да придобије и оне одавно својом и туђом вољом од Цркве душом удаљене. Косовски завјет за њега је био свакодневица - Косово, кости Срба чије је лобање саставаљао и служио помен на развалинама светиња. Дочекао је слободу, дочекао је да види чудо Христово, да може Господ и од камена и из камена народ начинити себи.

-Као Морачанину наметао му се етос мудрости, тактичности, али био је одвећ добар да би прозрео оно најгоре у људима. Заправо, Старац је увијек и једино гријешио из доброте, из неспособности да препозна ад у човјеку, јер су му очи биле на Јагњету у коме је спас. Отишао је Старац лицем к Светом Петру Цетињском, лицем Спасу своме. Нама оставио да одгонетнемо тајну како се везати за Христа када оде Амфилохије-казивао је Ђого.

Немјерљив је богословски допринос владике Амфилохија. Компетентно је могао да предаје и библистику и патристику и систематику и црквену историју. Од оснивања Богословског факултета у Фочи, у тешка времена деведесетих година прошлог вијека, обављао је дужност професора на предметима Увод у богословље, Еклисиологија и Катихетика.

Учествовао је у оснивању и узрастању ове високошколске установе под омофором Светог Василија Отрошког, нагласио је декан Владислав Топаловић:

-И након окончања професорске службе митрополит Амфилохије наставио је да очински бди над радом ове наше најмлађе богословске школе. За Факултет, Цркву и народ био је велики благослов и знак Божјег присуства. Несумњиви великан нашег доба, који је попут Мојсија, који је свој народ извео из Египта, не дочекавши да на крају уђе у ту обећану земљу, већ да само види њене рубове. Тако је и митрополит Амфилохије извео свој народ из духовне пустиње и довео га до почетних рубова слободе, чега смо сви били свједоци у протеклих пола године-казао је Топаловић.

Да се допринос митрополита Амфилохија није зауставио само на оснивању Православног богословског факултета у Фочи указао је ректор Универзитета у Источном Сарајеву Милан Кулић.

-Као већ свјетско име на пољу православне теологије и духовности долазио је, држао предавања, испите нашим студентима, учествовао као ментор и члан комисија у магистарским и докторским дисератацијама. Остаћемо му вјечито захвални за немјерљив допринос академском животу Универзитета-рекао је Кулић.

Опраштајући се од блаженопочившег митрополита црногорско-приморског Амфилохија, наставници, сарадници, студенти Богословског факултета, вјерници и свједоци учитеља, градитеља и неустрашивог бранитеља Свете Цркве Христове изразили су захвланост Богу што су имали част да живе у митрополитово вријеме и да од њега уче. „Сјети се и тамо Ђеде ђака својих, нама си овдје увијек у молитви, на дискосу, гдје смо сви сабрани“, поручено је са комеморативног скупа.