Горажде: Куну се у антифашизам, а школу назвали по нацистичком официру

Називи улица и јавних објеката у Фочи и Горажду, у два сусједна града у Српској и Федерацији БиХ, најбоље одсликавају актуелну ситуацију у БиХ, односно спремност на компромис ради мира у кући на једној и упорно забијање главе у пијесак и екстремизам на другој страни, али и непринципијелност и двојак третман међународне заједнице, оцјењују саговорници Радио Фоче.

Док се политичке вође бошњачког народа упорно позивају на тековине антифашизма, дјеца у Горажду већ деценијама уче у школи која носи име  официра нацистичке СС Ханџар дивизије Хусеина Ђоза, који је замијенио “неподобног” Николу Теслу по коме се школа раније звала, а избрисана су и имена улица учесника НОБ-а српске националности.

Историјски подаци говоре да је Хусеин Ђозо имао чин капетана (хауптштрумфирера) у нацистичкој СС Ханџар дивизији у којој је обављао посао главног имама и био задужен за подизање морала једне од, по злочинима над цивилним становништвом, прије свега над Србима, најсвирепијих јединица у Другом свјетском рату.

Фото: Ђозо у униформи СС Ханџар дивизије

Ђозо је био добровољац у Ханџар дивизији и уз „просвјећивање“ злочинаца, као утицајан исламски теолог, вршио је врбовање и обуку других имама и истицао се оданошћу нацистичком вођи Адолфу Хитлеру, а након рата је као издајник осуђен на пет година робије.

Главни задатак Ханџар дивизије било је уништавање партизана у сјевероисточној БиХ и Срему, које су сматрали српском војском, што они у огромном проценту и јесу били, а у операцијама против партизанских јединица почињени су језиви злочини над српским цивилима, који су превазишли њемачке и може се рећи да су били у равни са усташким “подвизима”.

И остала “неприхватљива” имена улица у Горажду су замијењена, међу њима и Крагујевачког батаљона, који је у Другом свјетском рату Горажданима донио слободу, па данас готово свака друга горажданска улица носи име по неком од команданата или по бригадама из посљедњег рата- између осталих Заима Имамовића, Агана Имамовића, Ферида Диздаревића, Јаска Исламовића, Мухидина Машића Муње, Меха Дрљевића, Руждије Исламагића, 43. дринске бригаде, Прве дринске бригаде, Прве славне вишеградске бригаде…

По ратном команданту названа је и Основна школа „Хасан Турчало Брзи“ у Иловачи, док је мост на Дрини у Горажду понио име Алије Изетбеговића.

Новинар у пензији Слако Хелета, некадашњи становник Горажда из којег је крајем рата, након заточеништва у логору, успио да побјегне са породицом, наводи да су Срби под сталном лупом домаће и свјетске јавности, а да је Бошњацима све дозвољено и све им пролази, па и то да у Европи у 21. вијеку једна основна школа може да носи име нацистичког официра.

“По неписаном правилу, побједници пишу историју, али у овом случају Бошњаци су себе сами прогласили побједницима, па се зато овако арогантно и понашају. И још нешто, трагајући за неким својим другим поријеклом, пишу неку нову историју са кратким погледом уназад, изостављајући сваку везу са Србима, афирмишући неке своје "хероје", не марећи да ли то вријеђа остале народе у БиХ”, каже Хелета, који данас живи у Вишеграду.

Он наводи да су, по том принципу, и у послијератном Горажду избрисане све улице са српским именима, осим чувеног композитора народне музике Рада Јовановића, али је и његова улица на градској периферији.

“Избрисали су и све улице Срба првобораца, а задржали називе муслимана првобораца. Тако су првоборцу Стеву Хелети уклонили бисту испред зграде општине, укинули назив градског трга и потпуно занемарили његов споменик на Кривој Драги, а ради се о вијећнику ЗАВНОБИХ-а у кога се они здушно куну”, рекао је Хелета.

Он је додао да су на све ово до прије пар година указивали српски повратници, Удружење логораша и малобројни новинари.

“Све је познато, али ми то некако брзо стављамо у запећак, што и те како одговара муслиманским властима, који свакодневним притужбама високом представнику и страним амбасадорима шире своју причу, жмирећи на властите негативности. Вријеме је да се уозбиљимо и културу сјећања ставимо у функцију афирмисања праве историјске истине, јер само тако ћемо парирати муслиманским квазиисторијским маказама”, сматра Хелета.

Занимљиво је да су Хусеин Ђозо и Заим Имамовић из Иловаче код Горажда, а према неким историјским изворима, из оближењег села Косаче је и херцег од Светог Саве Стефан Вукчић Косача, моћни средњовјековни владар по коме је Херцеговина добила име.

Игром историје, православну цркву у Доњој Сопотници код Горажда,  данас у општини Ново Горажде у Републици Српској, коју је у 15. вијеку подигао херцег Стефан, о чему свједочи и натпис изнад улаза, а у којој је прије 500 година радила прва штампарија на просторима данашње БиХ, у протеклом рату запалила је војска чији је један од главних команданата био Заим Имамовић.

С друге стране, у Фочи не постоји, нити је када постојала, улица са именом неког од команданата или јединица Војске Републике Српске, а већ одавно су укинути сви називи који су бошњачкој јавности били спорни.

Предсједник Скупштине Борачке организације Фоча Миленко Племић сматра да чињеница да у Горажду постоји толико улица названих по личностима и војним јединицама из посљедњег рата, а у Фочи ниједна, говори о односу друштва у Српској према својим борцима и друштва код Бошњака према њиховим борцима.

“Борачка организација годинама је давала иницијативу Скупштини општине Фоча да једна улица понесе назив 11. Херцеговачке лаке бригаде Војске Републике Српске, али никад није добила зелено свјетло. Историјска чињеница је да је наша бригада одбранила Фочу, учествовала у стварању Републике Српске, а данас не може да добије симболично признање називом улице”, рекао је Племић.

Улице у Фочи које су једно вријеме носиле називе по високим официрима краљеве Југословенске војске у отаџбини из Другог свјетског рата,  добиле су нова имена, па данас улице у граду на Дрини и Ћехотини носе називе по историјским личностима које не вријеђају осјећања ниједног народа.

Уз личности из богате српске средњовјековне историје, која је заједничка и осталим народима на овим просторима, поготово са подручја Горњег Подриња које је све до 1373. године било у саставу Србије, доста улица носе називе и по српским војсковођама из Првог свјетског рата, које су 1918. године донијеле слободу и БиХ.

Нису изостављене ни истакнуте личности муслиманске вјере, које су оставиле значајан траг у заједничкој култури и историји данашњих народа- Меша Селимовић, Зуко Џумхур, Хасан Кикић, Осман Ђикић, Мехмед паша Соколовић…