Хришћани славе богоносног чудотворца- Светог Василија Острошког

У календару Српске православне цркве данас је 29. април, а на тај дан 1671. године упокојио се Свети Василије Острошки, велики хришћански светитељ, чије се мошти као велика светиња чувају у српском манастиру Острог у Црној Гори, и мјесто су ходочашћа за вјернике свих религија.

Свети Василије Острошки (Јовановић) рођен је у селу Мркоњићи, Попово Поље у Херцеговини, данашња Република Српска.

Родио се 28. децембра 1610. године, од побожних и благочестивих православних родитеља Петра и Анастасије Јовановић. На крштењу су му родитељи дали име Стојан.

Замонашио се у требињском манастиру Успенија Пресвете Богородице и као монах убрзо се прочуо због свог подвижничког живота, а касније је изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског.

Као архијереј живио је у манастиру Тврдош одакле је утврђивао у православљу вјернике. Када су Турци разорили Тврдош, светитељ се преселио у манастир Острог, гдје је наставио свој опасни подвижнички живот.

Упокојио се у Господу 1671. године, а његове чудотворне мошти и његов гроб чувају се до данашњег дана. Православни вјерници овог светитеља поштују и светкују у свим српским земљама.

У народу је Свети Василије познат по свом подвижништву и многобројим чудотворним исцјељењима.

Поклоничка народна путовања у Острог почела су још за земаљског живота Светог Василија, настављена су по прослављењу његових светих моштију, а трају и данас.

Осим празника Светог Василија, дани сабора у Острогу су Тројичиндан, Петровдан, Илиндан и дан Успења Пресвете Богародице. У те дане у Острог се окупља и по десет и двадесет хиљада побожних поклоника.

Острошка испосница, у којој се подвизавао Свети Василије и гдје почивају његове свете мошти, и данас је мјесто исцјељења на којем многи налазе милост Божију и одакле својим домовима одлазе здрави и душом и тијелом.

Не могу се избројати разна чудеса, која је Господ преко Светог Василија учинио и које сваким даном чини и показује над сваким оним који долази и тражи помоћ од Господа посредством овог великог светитеља.

У фебруару 1942. године, за вријеме бомбардовања манастира Острог, једна граната из брдског топа њемачког ударила је у камени зид изнад Горњег манастира, разбила врата на црквици Часног Крста, али није експлодирала.

Граната се од пада разбила на двоје. Стручним испитивањем касније је утврђено да је граната била сасвим исправна. Очигледно је да Светитељ то није допустио. Ова граната се и данас чува у Горњем манастиру.

Поштовање нашег народа према овом Божјем угоднику огледа се и у подизању у његову част многобројних храмова. Посебно је лијеп храм подигнут светитељу у његовом граду Оногошту - Никшићу.

Године 1935. отворена је у Београду болница названа по Светом Василију Острошком, а у Цркви Светог цара Константина и Јелене на Вождовцу чува се и данас његов свети омофор. 

Име Светог Василија Острошког носи и Богословски факултет у Фочи, који данас слави крсну славу.

Прича о упокојењу и отварању гроба

Свети Василије Острошки упокојио се мирно без болова и патње, лако предавши душу своју у руке Господа свог, 29. априла 1671. године у својој келији изнад острошке испоснице. Из стијене поред које се упокојио, доцније је израсла једна винова лоза, иако у стијени нема нимало земље. У часу Светитељевог блаженог престављења келија се његова заблиста необичном и надземаљском свјетлошћу. Тијело Светог Василија острошки монаси сахранише у гроб испод црквице Светог Ваведења Мајке Божје.

Одмах по престављењу Свечевом народ поче долазити на његов гроб и молити му се, као што му долажаше и за вријеме његовог земног живота. А на гробу се почеше дешавати многобројна чуда, која ни до данас у Острогу не престају. Седам година после упокојења (1678. године) Светитељ се јави у сну настојатељу манастира Светог Луке у Жупи код Никшића, игуману Рафаилу Косијеревцу, и нареди му да дође у Острог и отвори гроб његов. Игуман не придаде овоме сну посебан значај, и не отиде. Исти сан се понови и други пут, и игуман поново не отиде. Трећи пут се јави Свети Василије игуману обучен у владичанске одежде и са кадионицом у рукама. И док Светитељ кађаше кадионицом испаде жар из кадионице и опече игумана по лицу и рукама. Игуман се тада пробуди и са страхом великим исприча то виђење свој братији. Онда се договорише и кретоше у манастир Острог. Дошавши у Острог и све по реду испричавши острошким монасима, ударише најпре сви у строги пост, свакодневно држећи све молитвено правило и служећи свете литургије. А седмога дана окадивши Свечев гроб, отворише га. И пред њима се указао Светитељ у прослављеном тијелу, које бјеше жуто као восак и све мирисаше као босиљак. Онда монаси узеше његово свето тијело, положише у ковчег и пренесоше у храм Ваведења Пресвете Богородице, гдје оно и данас почива, наводи се на званичној интернет страници Српске православне цркве.