Божић- "Свјетло у ноћи, огњиште на хладноћи"

Вјерници који вријеме рачунају по грегоријанском календару данас прослављају Божић, најрадоснији хришћански празник.

Божић данас прослављају Римокатоличка црква, протестантске и англиканске цркве, као и православни Грци, Бугари, Румуни и друге православне цркве које су прихватиле ново рачунање времена.

Божић по јулијанском календару, 13 дана касније, славе вјерници Српске и Руске православне цркве, Јерусалимска патријаршија и Света Гора.

Католичка црква у поноћ између Бадњег дана 24. децембра и Божића 25. децембра служи свету мису која се зове поноћка.

На Бадње вече и Божић католички вјерници поклањају се јаслама Богомладенца која се традиционално импровизују у свим храмовима.

Овај обичај је сјећање на поклоњење три мудраца са Истока који су, према предању, стигли у Витлејем пратећи најсјајнију звијезду која се зауставила тачно изнад пећине рођења.

Путовање мудраца са истока трајало је 40 дана па толико траје и божићни хришћански пост који се завршава са почетком празновања Божића. 

Честитка бискупа мостарског

Подручје општине Фоча припада Жупи невесињској, односно Мостарско-дувањској бискупији. 

У божићној честитки, мостарско-дувањски бискуп Римокатоличке цркве монсињор Петар Палић поручио је да је Божић као свјетло у ноћи, као огњиште на хладноћи.

Своје мисли је, како је рекао, усмјерио свима којима је тешко у животу, на усамљене и тужне, посебно на оне који су и у овим божићним временима дужни бринути о здрављу и сигурности људи.

„У витлејeмском дјетету и младићу из Назарета, Бог се објављује не у својој моћи, него у својој љубави“, рекао је бискуп Палић охрабрујући све оне који су у бризи и вапе за љубављу, пренијела је Федерална телевизија.

Обичаји за римокатолички Божић

Како је то некада Божић изгледао на селу- наравно, доста обичаја сачувало се до данас, а доста је сличаности са православним Божићем.

Дан пред Божић назива се Бадњак.

Име Бадњака повезано је с ријечју “бдјети” (старословенски бад) будући да се на тај дан бдјело чекајући Исусово рођење. Због самог обичаја бдијења и некадашње ситуације без електричне струје и модерних справа, било је потребно освијетлити просторије свијећама, које су уједно постале и симболи новог живота и наде. Израђивале су се посебне свијеће, воштанице, а често су се повезивале три свијеће заставицама.

На сам Бадњак укућани су рано устајали, жене би спремале божићна јела, поспремале дом и припремале немрсну храну за вечеру, будући да се на Бадњак пости.

Углавном се јела риба, пекао хљеб који би био на столу све до празника Света три краља, а величина хљеба симболизовала је обиље наредне године.

Мушкарци су хранили стоку која је такође требала бити спокојна због божићних светковина, а такође су припремали дрва за огрев и набављали храну коју би домаћице потом спремале. Након вечере одлазило би се на традиционалну мису поноћку, на којој би се дочекао Божић.

Бадњак и слама

Стари је обичај био унијети на дан прије Божића три велика пања, која симболизују Свето Тројство и поставити их поред огњишта.  Из њихове ватре палиле су се свијеће, а често би се у ватру у којој су ти пањеви горјели додао дио гозбе и пића, а њихова би ватра требала донијети мир и добро укућанима.

Бадњаком се називао и само један велики пањ или пак велика зелена грана, која се обично прислањала уза зид, било с вањске, било с унутрашње стране дома. Кад би отац уносио бадњак, честитао би укућанима који би му потом узвраћали.  У кућу је обично отац уносио сламу која би се распрострла по поду, симболизујући Исусово рођење у стаји на слами.

Слама би се поставила под столом пјевајући божићне пјесме. Често су жене извлачиле сламке, која би ухватила дужу, имала би већу и бољу преслицу. Од остатка сламе правили су се вијенци и снопови, који су симболизовали плодност и добар род или би се слама поставила на сто прекривена, најчешће бијелим, столњаком. На слами се сједило и причало све до одласка на мису поноћку, а често се по ноћи на њој и спавало, симболизујући самог Исуса.

Божићно дрвце

Премда је кићење божићног дрвца стар обичај, на јужнословенским просторима гдје живе римокатолици он није био раширен све до средине 19. вијека, углавном утицајем њемачке традиције те просторно-политичких додира.

Без обзира на то што кићење дрвца није било раширено, домови су се прије свеједно на Бадњак китили цвијећем и плодовима, а посебно зеленилом, а то су најчешће чинила дјеца.

Испрва су се китила бјелогорична стабла, а послије зимзелена, и то воћем, најчешће јабукама, али и шљивама, крушкама те разним слаткишима и украсима израђеним од папира, најчешће ланци те разне нити.

Чест су и лијеп украс били позлаћени ораси и љешњаци којима се китило дрвце, а најчешће су се постављале свијеће, симболи наде и божанства. Испод дрвца редовно су се стављале јаслице, израђене најчешће од дрвета. Испрва су биле само у црквама и код имућнијих људи, а често је постојало “надметање” ко ће направити љепше јаслице.

Божић

На Божић се често одлазило на три мисе, за почетак на поноћку на сам Бадњак на којој би се дочекао Божић, затим на ранојутарњу мису зорницу, малу мису гдје се обично причешћивало, а на полданицу или велу мису одлазило се по дану.

Жене су дан прије припремиле богати божићни јеловник, а ручак је био свечан и богат те је за столом окупљао цијелу породицу. Јело се воће, поврће, месо, разна печења, хљеб, пецива и бројна друга јела.

Послије ручка одлазило се да се честита родбини и пријатељима, а потом осталим мјештанима. Коледање или честитарење чинило се пјевајући традиционалне божићне пјесме, а честитари би се често даривали. Младићи су дјевојкама често као традиционални божићни дар поклањали божићницу, украшену јабуку. Први посјетилац који би посјетио кућу на Божић - полазник или положар, требао би бити здрав, крепак, весео што би дому донијело срећу, а често су се унапријед домови договарали о “случајном” посјетиоцу. Ако би на Божић падала киша, вјеровало се да ће родити све што се окопа мотиком.