Најчешће грешке при резидби и ђубрењу воћа

У фочанским воћњацима у току је зимска резидба воћа, која ће због кашњења прољећа потрајати и до краја марта.

Дипломирани инжењер воћарства Зоран Ћосовић савјетује да је први корак у воћњаку чишћење површине испод крошње и уклањање заосталих плодова.

“Прво што морамо јесте да очистимо испод воћке све, да уклонимо плодове заостале од прошле вегетације, да их све омлатимо да падну и да их или запалимо или убацимо у земљу. Затим се уклањају све суве гране и то до основе, а онда све оне гране које су укрштене и дохваћају се, једна другој сметају, а отклонићемо грану која је лошија и има лошији положај, да крошња буде што више прозрачна, да свјетлост може да допире, а код опрашивања вјетар и инсекти. Кад то урадимо онда ћемо уклонити све вертикалне гране, под број један водопије”, у кратким цртама објашњава Ћосовић основе резидбе.

Он наводи да су на подручју општине Фоча најзаступљеније воћне врсте шљива, јабука и крушка, а најчешћи узгојни облик је вретенасти жбун, односно слободни узгојни облик.

Ћосовић напомиње да људи најчешће гријеше што све рамене гране близу дебла оголе до секундарних грана и воћка онда изгледа као велика метла.

“А правило је да што је ближе деблу плод воћке је бољи, крупнији.  Не знам из ког разлога и каква је то навика, код нас људи одбацују плодове на периферни дио крошње и онда плодови буду ситнији, болесни, додирују се, капи од кише остају, нападају их штеточине и нема велике користи”, објашњава Ћосовић.

Он истиче да се резидба врши увијек на бочну грану и то на доњу, која је ближе земљи, а не на ону која иде навише.

“Воћку не би требало пустити да буде височија од четири метра, већ да се прикрати, али увијек на бочну грану, јер ако се не прикрате тако, већ онако како људи најчешће раде, онда изазову метличавост, која се огледа у томе што три пупољка најмање дају избоје и умјесто једне порасту три гране и направи се читав хаос. Зато је најосновнија ствар да се реже на бочну грану и то правило је и код шљиве и јабуке и крушке”, каже Ћосовић.

Резидбом се постиже равнотежа између раста и родности воћке, тако што се настоји да број цвјетних и лисних пупољака буде у равнотежи, а Ћосовић објашњава да се могу распознати јер су лисни пупољци шиљати, тањи и ситнији, а цвјетни су округли, крупнији, набубрени.

“Сада се лако могу познати јер су већ у почетној фази отварања. Морамо водити рачуна да имамо пропорционално колико лисних, толико и цвјетних пупољака”.

Са старих стабала аутохтоних врста воћака, наводи Ћосовић, потребно је уклонити имелу, која је полупаразит и одсјећи све старе гране, а уколико је велики рез заштити калемарским воском или балегом.

“Циљ је  да нема великог губитка воде на ранама, јер би воћка могла да се осуши губећи влагу на том мјесту. Даље, све гране које се укрштају и сметају морају се уклонити и прикрати се у врху на бочну, подобро је орезати да би се изазвао раст младих грана, да се воћка подмлади и онда иде у род”, појашњава Ћосовић.

Он савјетује да је потребно са старих стабала узети калемарске племке и калемити их на дивљу подлогу да би се сачувале аутохтоне сорте јабуке.

“Кад се воће калеми потребно је водити рачуна да се домаће сорте калеме на изданак младе дивљаке, коју ћете наћи негдје у огради. Од једног потеза направи се коси рез, да је исте дебљине племка и подлога, замота се изолир траком или селотејпом, само да нема зрака и то је сто посто пријем. Једноставно је, само да људи хоће да се тиме позабаве, али они дођу код воћке само кад имају шта да уберу, а кад нема на њој рода неће да јој приђу, воћка мора да се ђубри и залива”, додаје искусни агроном.

Према његовим ријечима, људи гријеше и при ђубрењу, када набаце ђубриво код самог дебла, чиме се населе мишеви и други глодари, који ту презимљују, јер им је топло и оштећују коријен воћака при чему оне страдају.

“Зато говорим коме год одем, немојте никад ђубрити близу дебла, увијек одмакните један корак, па онда гдје има највише плодова спустите висак и доле тај појас треба ђубрити и окопати, а не око дебла гдје су крупне жиле, дебље. Гдје су корјенове длачице и гдје изнад има највише плода тај прстен треба ђубрити”, савјетује Ћосовић.

Потребно је рачуна водити и при куповини садница, а Ћосовић напомиње да је потребно куповати једногодишње саднице које су као оловка, а не саднице треће и четврте класе са читавом крошњом.

Према евиденцији општинског одсјека за пољопривреду, а на основу података које су пријавили пољопривредни произвођачи, на подручју општине Фоча, најзаступљенија је шљива са 200.000 стабала, затим крушка са 58.000, јабука 40.000 стабала, бресква 10.000, орах 3.000, дуња 150 стабала.

У 2021. години, јабука је у просјеку дала 50 килограма рода по стаблу, крушка 40, шљива 30, орах 20, дуња 15 и бресква пет килограма по стаблу.