Отворена изложба о Овчарско-кабларској "Светој Гори"

Српски манастири Овчарско-кабларске клисуре вијековима су чувари  вјере и националног идентитета, а својом мјешавином умјетничких стилова из разних историјских епоха свједоче о бројним покушајима насилног гашења православља и новим дизањима из пепела, речено је у Фочи на отварању изложбе Народног музеја из Чачка о овом манастирском комплексу.

Изложба "Манастири Овчарско-кабларске клисуре”, поводом Међународног дана музеја, постављена је у галерији Музеја Старе Херцеговине, а уз изложбу је промовисана  и истоимена монографија аутора Делфине Рајић и Милоша Тимотијевића, у издању Народног музеја Чачак и Службеног гласника из Београда.

Манастири подно Овчара и Каблара, уз Западну Мораву, настали су пред саму пропаст српске средњовјековне државе у вријеме несигурности усљед турских напада крајем 14. и у 15. вијеку.

Вујадин Вујадиновић, археолог Народног музеја из Чачка, каже да се претпоставља да је то било у вријеме када су  исихасти почели да се повлаче са Свете Горе и када су основали своја прибјежишта у тој изузетно тешко приступачној клисури.

„То је најзначајнија културно-историјска цјелина у Западној Србији, једна од неколико таквих цјелина које се називају малим српским светим горама. Састоји се од десет живих манастира и неколико црквишта, односно рушевина старих манастира и светих мјеста“, каже Вујадиновић.

Он истиче да ове манастире краси  изузетна архитектура, раскошан иконопис и богата ризница рукописних књига, попут необично украшеног Каранског четворојеванђеља насталог почетком 17. вијека из манастира Никоље.

“То је најстарији манастир, који се помиње у изворима већ у 15. вијеку. Поред тога, нико не може остати равнодушан пред архитектонским вриједностима Свете Тројице под Овчаром и Благовештења под Кабларом у којем се налази један од значајнијих иконстаса 17. вијека“, наводи Вујадиновић.

Овчарско-кабларски манастири вијековима остављају снажан утисак на све посјетиоце и привлаче пажњу бројних истраживача.

Према Вујадиновићевим ријечима, мада није познато када су тачно основани, претпоставља се да су у 12. вијеку на њиховим мјестима постојале испоснице.

Он је навео да су као културно-историјска цјелина веома разнолики и разуђени по умјетничким стиловима и традицији усљед сталних разарања, обнова, нових рушења и нових изградњи.

„Скромно градитељско и умјетничко насљеђе из средњег вијека преплиће се са великом духовном и градитељском обновом током османске власти када их је већина обновљена или настала, уз неспретне покушаје обнове у 19. и првој половини 20. вијека. Поједини манастири очували су дио вриједности из свих епоха, али највећи дио данас постојећих храмова обновљен је или изнова подигнут у 20. или почетком 21. вијека. Свака историјска епоха оставила је траг на манастирима који свједоче о прохујалим временима, као и о умјетничком и културном стварању многих генерација”, истакао је Вујадиновић.

Он је додао да монографија садржи до сада необјављене податке и да освјетљава занемарене и слабо освијетљене периоде из историје тог краја, те да није испитивано само материјално насљеђе, већ и духовни значај манастира, као исконске људске тежње за заједништво са Богом.

„У основи монашког опредјељења је тежња да се завјетима безбрачности, одрицања и послушности још на Земљи осјети предукус вјечног живота у заједници са Богом. Манастири су значајни духовни и културни, али и економски центри, гдје се развијало школство, оснивале болнице, организовао преписивачки и интелектуални рад”, навео је Вујадиновић.

Директор Музеја Старе Херцеговине Душанка Станковић истакла је да је овом изложбом успостављена сарадња музеја из Фоче и Чачка.

Она је навела да је манастирска цјелина Овчарско-кабларске клисуре настајала шест вијекова кроз непрестане успоне, разарања и нове обнове, али ипак у континуитету монашког живота, интелектуалног и умјетничког стваралаштва које никада није престајало.  

„Изложба ће у нашем музеју бити до 3. јуна, када  слиједи изложба слика Атанасија Поповића Музеја у Требињу. За крај јуна припремамо изложбу „Фоча у доба Краљевине Југославије“ нашег кустоса Данка Михајловића“, рекла је Станковићева.

На отварању изложбе „Манастири Овчарско-кабларске клисуре“ приказан је и истоимени получасовни филм, а вече су рецитацијом и пјесмом увеличали ученици Богословије и Средњошколког центра.