„Ујед Ујединитеља“ : Идеја југословенства – највећа грешка српског народа

Да ли је стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца највећа грешка краља Александра Карађорђевића Ујединитеља, да ли је  идеја стварања Краљевине, а касније Југославије, била повод за смртну пресуду Драгутину Димитријевићу Апису и другим војним старјешинама, у Солунском процесу, који су се противили идеји југословенства, само су нека од питања на које Небојша Рудан, из свог угла, у роману „Ујед Ујединитеља“ доноси одговоре.

У периоду нестанка царске Русије и свирепог убиства чланова породице Романов, како говори Рудан, Краљу Александру се указала прилика да оствари замисли свог дједа Николе Петровића и уједини Јужне Словене у једну државу и тако се одрекне идеје Светосавља.  „Александар је био мегаломан и хтио је након нестанка Романова да он буде православни цар на Балкану, који ће створити државу по угледу на царску Русију којаје имала више нација у свом саставу. Његова стравична грешка је била стварати вишенационалну и вишеконфесионалну државу, јер знамо да је врло тешко направити државу у којој ће равноправно живјети римокатолици и православци. Било је илузорно очекивати да Хрвати и Словенци, који су прије тога били Аустроугарске провинције, могу прихватити једног православца за свог краља. Прије убиства у Марсељу кружила је међу Хрватима крилатица „Када ми Хрвати немамо свога краља, да бар Србима смакнемо њиховог“, каже Рудан.

Због чега је краљ Александар свог рођеног брата Ђорђа стрпао у лудницу, након што се Ђорђе повукао и одрекао пријестола? Рудан је бројне странице романа исписао управо о Ђорђу и његовом витешком ратовању, а касније утамниченом животу у психијатријској болници у околини Ниша, коју је напустио тек након бомбардовања Београда на почетку Другог свјетског рата: „Све дијагнозе о Ђорђевој болести биле су измишљене, званични љекари психијатри су потписивали те налазе по наређењу краља Александра који је био аутократа и деспот и једноставно нико није смио да му се противи. Ђорђу је то била велика животна школа, да се након голготе и патње и 15 година проведених у неуропсихијатријскох болници повуче у миран живот. Он је прошао тешку голготу и након Александровог убиства, јер намјесник кнез Павле Карађорђевић који је владао Србијом до пунољетства Александровог сина, такође није хтио да одобри Ђорђево пуштање на слободу“, истиче Рудан.

Њемачка окупација Србије донијела је слободу Ђорђу Карађорђевићу, који је након Другог свјетског рата поживио 1972.године. Рудан тврди да он, својом природом великог ратника и родољуба, не би био добар владар Србије јер није имао дипломатске манире нити је знао да се „игра“ са људима и њиховим судбинама као Александар.

Рудан причу о роману закључује тврдњом да је краљ Александар Карађорђевић Ујединитељ, након бројних грешака које је направио док је био на трону Србије, прижељкивао своје убиство у Марсељу, које се и десило 9.октобра 1934.године. Према Рудановим тврдњама, Александар је након атентата у очима свих Срба и Југословена живот скончао као жртва фашизма, што му је и био крајњи циљ.