Стари градови у кањонима Бистрице, Говзе и Ћехотине

Кула у граду Прилепу, слику уступио Бојан Крунић

Моћна породица Косача имала је више градова у кањону Бистрице и њене притоке Говзе на подручју данашње општине Фоча.

У граду Прилепу или Прилепцу, утврђењу Косача у кањону Бистрице, куда данас пролази магистрала Фоча-Сарајево, а у близини села Кута, остало је очувано више зидина и кула.

"Град је вјероватно изграђен у првој поливини 15. вијека и имао је функцију да контролише саобраћај и брине о безбједности на том путном правцу који је повезивао Жупу Говзу са дринским друмом на ушћу Бистрице у Дрину", каже професор историје, асистент на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Бојан Крунић.

У близини Прилепа, на супротној страни, над самим кањоном у атару села Доњи Будањ, на локалитету Кулина, смјештен је још један град Косача.

"На том локалитету откривени су темељи четири полукружне куле, истакнуте стијене над провалијом мјестимично су повезане зидовима, а видљиви су и трагови двије веће правоугаоне грађевине и остаци цистерне", наводи Крунић.

Према његовим ријечима, претпоставља се да би то могао бити један од два позната града из Жупе Бистрица - Остружница или Бистрички град.

На том правцу, значајно утврђење Косача био је и град Јелеч са подграђем на ријеци Говзи, притоци Бистрице, а који се први пут у изворима помиње 1420. године.

"Налазио се на кршевитом брду на локалитету Градина изнад лијеве обале ријеке Говзе и њене притоке Крупице, која се управо ту улива. У писаним изворима, међу становницима овог града помињу се и разне занатлије, што говори о привредном развоју цијелог тог краја, да би доласком Турака тврђава била разрушена, док је подграђе наставило да се развија", истиче Крунић.

Косаче су имале утврђење и у кањону Ћехотине, у Фаловићима, засеоку села Потпећ, на путу од Фоче према Пљевљима, у данашњој Црној Гори.

Остатке тог утврђења - урушене куле и бедеме, мјештани називају Град, а тај археолошки локалитет је познат под именом Ретиње.

Крунић напомиње да се у вријеме настанка свих ових градова и утврђења све више осјећа привредна повезаност са Дубровником, јер дубровачки трговци чешће бораве у том крају и утичу на пословну активност домаћег становништва, што потврђује велики број докумената сачуваних у дубровачком архиву.

Изузев појединачних, никада нису извршена систематска археолошка истраживања свих остатака средњовјековних градова на подручју данашње општине Фоча, што би се морало урадити, сматра Крунић, јер су писани извори недовољни за реконструкцију живота у том периоду.

"Због тога су систематска археолошка истраживања изузетно важна и једино нам она могу дати праве податке и пружити слику о начину живота у тим грађевинама", наглашава Крунић.

Падом под Османлије 1465. године, сви градови херцега од Светог Саве у фочанском крају су порушени, изузев Тођевца.

"Турци су то урадили због војног, стратешког значаја, јер су на тај начин могли лакше да бране освојено подручје, спречавајући у случају неке контраофанзиве стварање већих упоришта", објашњава Крунић.

Историчар кустос Музеја Старе Херцеговине Данко Михајловић наводи да је Фоча до 1373. године била у саставу Србије и да у свом развоју много дугује трговини и положају између континенталног и приморског дијела српске државе.

"Доласком Саса из Њемачке, у Србији је половином 13. вијека кренуо развој рударства, а са тим и пропратне трговине, па је на трговачким рутама подигнут низ утврђења", каже Михајловић.

Михајловић истиче да су у вријеме херцега Стефана ови крајеви доживјели економски врхунац, а колики су значај имали најбоље говори систем утврђења.

"Херцег Стефан је имао значајне приходе од наплаћивања царина и пореза и, захваљујући томе, имао је економску моћ да гради, а потом да у тим утврђењима држи бројне посаднике који су контролисали руту. Уједно су та утврђења имала значајну одбрамбену улогу", указује Михајловић.

Чињеница да се на простору само данашње општине Фоча налазио читав ланац херцегових градова говори довољно о моћи и раскоши Војводства од Светог Саве.

Уз мало добре воље, надлежни би морали да препознају потребу да остатке градова, који су и прелијепи видиковци, ако је већ рестаурација превелики залогај, бар ослободе из канџи шибља и заборава, заштите, конзервирају и уврсте у туристичку понуду, а тиме очувају и богату историју овог краја.