Стотину тридесет година од рођења српског нобеловца: Андрић вјечна инспирација и путоказ

У времену шарлатанства и тривијалности, Иво Андрић остаје и опстаје жив и савремен писац. Једини српски писац који је преведен на више од 49 језика. У својим дјелима успоставио је јединство мисли, осјећања, судбина и времена и то планетарно показао на јединствен и непоновљив начин. Укоричена вриједност највећег српског и једног од најзначајнијих европских писаца живи у сокацима, стазама, улицама, трговима, авенијама. Тако је и у Вишеграду у којем је Андрић провео дјетињство.

Иво Андрић рођен је на данашњи датум 1892. године у Травнику, а дјетињство од 1894. до 1903. године провео је код тетке Ане и тетка Ивана Матковшика у Вишеграду.

Својим дјелима вјечно га је уцртао на мапу свијета. Нове генерације требало би да буду захвалне што је његова ријеч главни покретач атрактивне турбине кроз коју пролазе туристи из цијелог свијета. А туристи радо сврате у градић на Рзаву и Дрини.

-Највећи проценат туриста који посјећују Вишеград су гости из Србије и то је годинама тако. Затим гости из региона, БиХ, Црна Гора, Хрватска. Поново се враћају и организоване групе туриста из Словеније, Бугарске, Енглеске, Данске, Америке. Вјерујемо да ће нам се се након двије године послије епидемије вратити и туристи из Јапана и Кине, јер су то гости који су раније највише били заинтересовани за УНЕСКО споменике, самим тим за нашу ћуприју, а уз ћуприју се веже име Ива Андрића-прича самостални стручни сарадник у ТО Вишеград Бранислав Андрић.

У некада босанској провинцији за вријеме Турака, како је и сам писао за Вишеград, у градићу велике душе и богате историје готово на сваком мјесту освијетљене су дубине Андрићевог живота и књижевног опуса.

-Андрић и даље живи у Вишеграду. У самом граду је читав један комплекс посвећен нобеловцу и његовим дјелима, Андрићград, у близини је спомен-учионица Ива Андрића у којој је научио да пише и чита, и одатле отишао у свијет. Ту је и Народна библиотека „Иво Андрић“ која има посебан кутак посвећен нобеловцу. Бројни су споменици, мурали. На сваком кораку је Андрић. Оно што је остало као неријешено питање, а што се надамо да ће као неправда једног дана бити исправљено, јесте то да је Андрићева кућа у којој је одрастао још увијек у приватном власништву. Наша жеља је да и кућа једног дана постане музеј и да буде отворен за туристе који долазе-рекао је Андрић.

Андрићева дјела овјерена су 1961. као свјетска вриједност. „За епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље", гласило је, између осталог, образложење Нобеловог комитета. Шест деценија касније Андрићеве књиге објављују се широм свијета. Само у Турској, ове године појавиће се 23. издање романа „На Дрини ћуприја“. Универзалност Андрићевих романа одавно је премашила меридијане. Омиљен је и међу Британцима који су чести гости Андрићграда и Вишеграда.

-Посљедњих седмица имали смо посјете туриста из Британије, међу њима је било доста њихкоји су прочитали роман „На Дрини ћуприја“ , неки раније, а неки баш пред пут, како би се и тако спремили за посјету Вишеграду и сазнали више о овом граду, а самим тим и о Андрићу-рекао је Андрић.

У својим дјелима Андрић је често писао о Вишеграду и Вишеграђанима. Током живота, често му се враћао. Посљедњи пут посјетио га је три године прије смрти.

„Вишеграђани као књижевни јунаци у Андрићевом дјелу“, назив је предавања које ће у Вишеграду, 10. октобра, поводом 130 година од рођења српског нобеловца, организовати тамошња Народна библиотека у сарадњи са Културним центром и Градском галеријом. Предавач Дивна Васић, професор српског језика и књижевности у пензији и истакнути дугогодишњи културни прегалац у овој општини, за Радио Фочу наводи да је Андрић, осим романа „На Дрини ћуприја“, двадесет пет приповиједака посветио вишеградској тематици.

-Књижевни јунаци из романа „На Дрини ћуприја“, посебно из периода аустроугарске владавине су стварни ликови, Вишеграђани који су били прототип за стварање књижевних јунака. Најпознатија је Вишеграђанка Лотика, Лоти Целермајер, Јеврејка која је у Вишеграду живјела скоро 60 година и обиљежила живот овог града . Ту је и Павле Бранисављевић, односно Павле Ранковић који је био најбогатији трговац, Србин, који јесте епизодни, али врло упечатљив Андрићев лик. Не треба заборавити ни Санта Папа са његовом чувеном изговореном реченицом „Рум за Ћоркана“, који је био шпански Јевреј, сефард, гвожђарски трговац чија је породица генерацијама живјела у Вишеграду. Ту је и Никола Пецикоза, а свакако не бих смјела да изоставим Љубомира Поповића, Андрићевог учитеља, који је можда имао и пресудну улогу у Андрићевом одрастању и васпитању. Андрић му је посветио једну дивну приповијетку, диван есеј, „Учитељ Љубомир“-навела је Васићева.

Андрић је у свом књижевном опусу оставио и трајни печат фочанском занатству у умјетничкој изради ножева.

„У неко доба наишла је читава група циглара Крешевљака који раде у Кошеву на Брауновој циглани. Све снажни, млади људи, витки, утегнути, са више или мање видљивим фочанским ножем за појасом, са мрским фесовима накривљеним на десно око.“, приповијетка „Буна“, Сарајевске приче.

Данас се навршило тачно 130 година од рођења непревазиђеног хроничара Босне, али и Балкана, јединог српског нобеловца. Андрић није само једна од најзначајнијих личности рођених на овом тлу. Он је путоказ.