Вјероучитељ Радан Мимић: „Кроз игру се најлакше учи“

          Учитељ, наставник и професор су најважнији фактори у образовању али и сазријевању човјека. Колико знања пренесу, уложе труда и заинтересују ученика за науку коју предају, толико би требало бити усађено у његов интелект и биће.

          Радан Мимић, вјероучитељ у ОШ „Веселин Маслеша“ има посебан приступ настави, због чега дјеца уживају на његовим часовима, усвајајући знање које је потврђено високим оцјенама.

          Данас је дјецу тешко заинтересовати за било шта јер све њихове прохтјеве и радозналости задовољи интернет. Посредством телефона или таблета, у пар корака су на адреси која их занима. Брзо савладавају технолошке алате и вјешто користе све садржаје који се нуде. Али, остаје ненадокнадиво знање из природних и друштвених наука, из програма по којима школе раде.

          Вјероучитељ Радан Мимић је ученике своје школе успио заинтересовати посебном методом, коју сам објашњава, а која се показала ефикасном. „Трудим се да им школа буде као игра. Дјеца највише воле да се играју и најбоље уче кроз игру. Они тешко прихватају и схватају шта је ауторитет. Ја се трудим да се спустим на њихов ниво, да нађем неку жицу која повезује мене и њих. Оно што је најбитније, а што се дешава апсолутно сваки пут, је да ће ми, кад уђем у учионицу, бар њих 5-6 прићи за катедру да ми испричају нешто интимно из њиховог живота. Дјеца хоће да их неко саслуша, да не осјете да их неко гледа са висине, већ да осјете као да смо другари. Сваког од њих саслушам и приђем сваком дјетету као себи равноме и тиме их купим“, прича Мимић.

          „Првих неколико минута часа прође у поздрављању, том разговору, након чега  се они смире“, каже вјероучитељ, додајући да су послије пажљиви на часу и да нема никаквих проблема. 

 „Дјеца су иста али долазе из различитих окружења, некоме треба мање, некоме више времена да савлада градиво. Ипак, највећи број њих је добро прихватило такав приступ и успјех је неизоставан“, каже Мимић.

„Већина дјеце научи на часу све што је потребно. Свакако вјеронаука треба да научи дјецу да буду добри и поштени људи, а знање је лако надокнадиво ако стремите ка правим вриједностима“, истиче Мимић.

Овај наставник каже да је поставио јасан критеријум и да ђаци сами одређују оцјену када одговарају. „Устане и сам каже – ја одговарам за 4. Он зна колико је научио и шта ће добити, тако да сам себе оцјењује, и ту се никад нико не љути. Ми се договоримо, ово је за 4, ово за 5, а ако не може, онда за 3. Послије их буде срамота што не могу да одговарају за високу оцјену и то их мотивише да се спреме и боље науче, али та оцјена мора да се зна“, каже овај вјероучитељ.   

Покретање шаховске секције у подручној школи на Броду, отворило је нове димензије у активности ученика, исказали су велико интересовање за ову игру, а за то је посебно заслужан вјероучитељ Мимић. Иако је некад шах имао дугу традицију и велики успјех на нашим просторима, данас то није случај па је посебно тешко било усмјерити дјецу за шаховску таблу.

„Трудим се да већина тих ствари буду бесплатне. Желим да се у секцији дјеца осјећају као свој на своме. На часу добију тај лични однос са мном, касније се то пренесе на секцију, они се осјећају потпуно безбједни и сигурни, у амбијенту који им прија, а кроз игру много науче. Поготово кад оду на такмичење и остваре неки резултат, они се веома заинтересују и једва чекају да поново дођу“, каже Мимић. 

Сви просвјетни радници у нашим школама се труде да пренесу знање, образују кадрове и изграде људе од те дјеце. Многи од њих посежу за сличним методама, велики број њих је и награђиван за иновације и посебан приступ наставном процесу. Примјер вјероучитеља Радана Мимића само је један од њих.