„Зборник о митрополији - најбољи могући пут“

 „Осам вијекова Митрополије дабробосанске“, назив је зборника који је синоћ представљен јавности на Православном богословском факултету „Свети Василије Острошки“ у Фочи. Двадесет и три научна рада који су уврштени у ово издање представљају врло важну збирку свједочанстава о Митрополији, њеном настанку и развоју, али и о другим вриједностима српског културног насљеђа на овом простору. Зборник су приредили проф. др Дарко Ђого, доц. др Ведран Голијанин и доц. др Владан Бартула.

          Овај зборник је плод прошлогодишњег научног скупа који је одржан поводом осам вијекова постојања Митрополије дабробосанске, објављен у издању Филозофског факултета Пале и Богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи.

          О важности овог издања, радовима који су у њему и историјском тренутнку у којем су објављени, говорили су проф. др Милош Ковић, који се присутнима обратио путем видео везе, проф. др Владислав Топаловић, доц. др Владан Бартула, проф. др Бојан Крунић и виши асистент Борјан Митровић.

          Професор Ковић је истакао велику важност зборника, јер је у данашњем времену врло битно одвојити чисту науку од пропаганде. „Ми се суочавамо са свјесно лажним интерпретацијама и прећуткивањем чињеница, поготово када је ријеч о Босни,Славонији, Далмацији, па све до Албаније. „То није чињено у задњих 20 година, већ у дугом континуитету, при чему бих нарочито истакао вријеме аустро-угарске окупације и Титове Југославије. Мислим да је овај зборник указао на најбољи могући пут. Потребан је системски одговор. Ова врста сарадње елитних академских институција Републике Српске доказ су да ту постоје институције, људи и ресурси. Имамо најаве развоја идентитетских наука у Српској, што ће сигурно бити све боље и ја сам, ипак, оптимиста кад је у питању вријеме које долази. Потребна је нова интерпретативна раван и нови кругови извора и потребан је дијалог различитих генерација историчара“, каже Ковић.

          „Зборник обухвата више дисциплина што указује на богатство насљеђа“, рекао је професор Владан Бартула.

          „На промоцији сам рекао да је тај зборник могао бити и већи јер је толико докумената и материјала, толико ствари које би могле да се изучавају, обрађују и истражују. Предстоји један велики задатак пред нашим младим истраживачима и научницима који имају простора и докумената које треба да изуче и представе нашој научној јавности“, каже Бартула и додаје да теологија помаже да дубље протумачимо сву ту и књижевну и историјску грађу.

          Виши асистент Филозофског факултета на Палама, Борјан Митровић бавио се обнављањем националног стила средином 19. вијека и односа тог стила према византијском и уопште средњовијековном насљеђу. „Мислим да је за нас врло важно да обратимо пажњу на то како су се наши преци средином 19. вијека, када су добили коначно прилику да граде цркве, трудили да, у контакту са својом браћом са простора Македоније и Србије, граде цркве којима ће изразити своју вјерску припадност  али и своју посебност, национални стил и тиме се одликовати у друштву у којем су живјели“, рекао је Митровић.

          „Православни храмови средњовијековне Фоче“ рад је професора Бојана Крунића који истиче да та тема није нова већ је присутна више од сто година у историографији. „Остаци тих храмова у Фочи нису сачувани кроз османски период. Тек је откриће тих раних пописних османских књига показало да су у Фочи постојала два хришћанска храма. У тим списима прецизно се не говори, међутим, на основу пописа становништва у самом насељу, помиње се само поп Добрашин са петорицом својих синова“, каже Крунић.

У тадашњем фочанском катастру помиње се манастир који се налазио на локацији данашњег Средњошколског центра, Градске дворане и аутобуске станице. „Помињу се калуђери, помиње се двор митрополита, који нам говоре да је Фоча у средњем вијеку била значајно црквено сједиште, а што је и разумљиво, с обзиром да је историја овог краја нераскидиво везана за немањићку државу у ранијем периоду.     

          Друга фочанска црква из тог периода, како су показала истраживања, налазила се у близини Цареве џамије за коју се дуго вјеровало да је изграђена на темељима те цркве. „Детаљна анализа свих извора говори о црквама у Фочи, односно паралелном постојању оба та храма, који се посљедњи пут помињу 1585. године, дакле у вријеме када је у Фочи постојала Царева џамија. Традиција је говорила да је Царева џамија изграђена на остацима те цркве, међутим, ови подаци говоре да то није тачно. Археолошка истраживања, која су обављена 2012. и 2013. године, показала су да Царева џамија није изграђена као нов објекат већ да је грађена у близини цркве на неком ранијем објекту који је био повезан са црквом“, закључује Крунић.

„У зборнику су заступљени еминентни историчари и научници других области који истражују историју нашег народа и Митрополије дабробосанске“, каже декан Богословског факултета, проф. др Владислав Топаловић. „Кад кажемо, Митрополија дабробосанска, мислимо на Цркву која овдје постоји у континуитету од средњега вијека до данас, и када кажемо Црква босанска, то је управо та Митрополија дабробосанска која је, у ствари, њен једини прави и културни насљедник. Насљедник свега онога што је средњовијековно хришћанство овдје у Босни и Херцеговини било. Та баштина средњовијековног хришћанства у БиХ је данас једино још увијек жива кроз текстове, кроз рукописе и друго сакрално насљеђе у Митрополији дабробосанској , односно у Српској православној цркви“, каже Топаловић.

 „Осам вијекова Митроплолије дабробосанске“ представља изузетан научни и издавачки успјех који је освијетлио, не само настанак и развој митрополије, већ и цјелокупно културно-историјско национално насљеђе Срба на простору које је покривала.