„Херцегова задужбина – легенде и знамења“, приче о Старој Херцеговини

Књига “Херцегова задужбина – легенде и знамења“, Радисава Машића из Фоче, обилује занимљивим и драгоцјеним подацима о једном од најмоћнијих средњовјековних владара, Стефану Вукчићу Косачи, његовим градовима, задужбинама и другом богатом насљеђу које је оставио, а које је недовољно истражено, речено је на промоцији ове књиге у препуној сали Центра за културу и информисање.

Причу о херцегу Стефану аутор је испричао на основу историјских докумената, легенди и знамења, а књигу је објавила издавачка кућа „Свет књиге“ из Београда.

Резензент и уредник књиге Стево Ћосовић каже да текстови Радисава Машића предочавају историјски и културни рељеф фочанског краја и читавог Горњег Подриња, које се назива и Старом Херцеговином.

“Књига садржи 36 засебно насловљених цјелина у којима аутор говори о историјским догађајима, старим грађевинама, црквама и црквиштима, кулама и о људима. Уводни текстови говоре о историјским догађајима из периода прве половине 15. вијека када овим предјелима влада династија Косача - велики војвода Сандаљ Хранић и послије њега његов синовац херцег Стјепан или Шћепан, како га ко назива, који је био изузетно занимљива личност око које су биле исплетене бројне легенде и предања”, рекао је Ћосовић.

Он је истакао да Машић са нарочитом пажњом описује недовољно истражене старе градове у Горњем Подрињу, те православне цркве задужбине Сандаља Хранића и херцега Стјепана.

“Разноврсни су текстови и читаоци из различитих жанрова интересовања могу наћи веома занимљиве садржаје. Рецимо, текст о Чајничком Јеванђељу, које је једини рукописни писани споменик српске средњовјековне писмености у Босни, па диван текст о икони Чајничкој Красници, коју је према легенди и предањима урадио Свети јеванђелист и апостол Лука”, додао је Ћосовић.

Новинар Владимир Пантовић истиче да је књига важна и због тога што се данас, изузев на универзитетима, не објављује много издања чија су тема средњи вијек и средњовјековни владари.

Он је издвојио три приступа које Машић има у писању.

“Први је ослоњен на суве историјске чињенице и податке, други на митове и легенде, казивања и предања, а онај трећи слој којим заокружује неку приповијест је лично запажање, логичан расплет нејасноћа из периода који описује”, рекао је Пантовић.

Радисав Машић каже да су ово теме којима се са великим интересовањем бавио посљедњих двадесетак година.

“Херцег Шћепан је јединствена личност јер се цијела једна област - Херцеговина, управо по њему зове и највећи дио књиге посвећен је њему, говори о том добу, о свему што је карактеристика 15. и 16. вијека у тадашњој Босни. Херцег Шћепан је оставио иза себе видан траг - шта је данас послије четири вијека остало од свега тога, то је била тема којом сам се бавио и трагао за херцеговом оставштином и налазио трагове у црквиштима, манастириштима, оштећеним црквама, требало је знати саслушати те казиваче и написати ту причу”, рекао је аутор.

Машић је додао да ово дјело доноси низ детаља који се не могу наћи у једној књизи.

“Да би их нашли морали бисте прочитати тридесетак и више књига. Због тога мислим да ће читаоци имати потребу да читају ову књигу не само једном, него да јој се враћају и да је ишчитавају”, навео је он.