Масовни покољ Срба у Јабуци 31 годину чека правду

На Градском гробљу Божовац у Фочи данас је служен парастос за 43 мјештана фочанске Јабуке, које су на кућном прагу прије 31 годину свирепо убили припадници Армије БиХ из Горажда, што је било прво масовно страдање фочанских Срба у посљедњем рату.

У зору 23. јула 1992. године, муслиманска војска у нападу на шире подручје Јабуке није имала милости ни за дјецу, жене и непокретне старце, а у крвавом походу попалили су све српске куће и помоћне објекте.

На свиреп начин убили су 43 српских мјештана, међу њима и дјечака од 13 година Нова Елеза, слијепу старицу Милку Ковач, непокретну Зорку Симовић, као и партизанског ветерана из Другог свјетског рата, јунака из Битке на Сутјесци и са Сремског фронта Милоша Вуковића.

Убијени су и старији брачни парови Милован и Марија Скакавац, Милош и Анђелка Тривун, Остоја и Софија Ћосовић, Драго и Јока Стојановић.

Запаљено је и уништено 18 српских села на подручју од Стоца до Јахорине, а православна црква Преображења Господњег минирана је и до темеља срушена, која је прилозима вјерника обновљена 2005. године.

За злочин у Јабуци, упркос бројним свједочењима преживјелих, правосудне институције у БиХ никада нису подигле ниједну оптужницу.

Љубиши Симовићу убијени су отац Лазар од 80 година, бројна родбина, комшије и пријатељи.

„Убили су ми оца, два сестрића, убили су ми прве рођаке, ујаке, уништили су комплетне фамилије. То је био први злочин у Фочи, који је можда требало да служи као опомена, али су се дешавали послије и Јошаница, Кратине и низ других злочина над Србима“, наводи Симовић.

Он напомиње да је крајем прошле године био у делегацији општинске Организације породица погинулих из Фоче, која је у Тужилаштву БиХ у Сарајеву одржала састанак са замјеником тужиоца.

„Лично смо разговарали са замјеником тужиоца, обећао је да се предмет Јабуке ради, да су саслушавани неки починиоци, које смо ми навели, иде мало отежано, али раде тим неким својим током. Рекао сам им у Тужилаштву- не знам због чега се ћути и докле да се ћути, једноставно ћути се о злочинима над српским живљем. Ово су чисти докази о страдању мјештана Јабуке, а да нико није приведен“, каже Симовић.

Он је увјерен да ће правда побиједити.

„Правда ће доћи кад тад на своје. Убили су Јабуку, мене сигурно неће убити, трајаћу док год будем могао и истрајаћу да се неко од починилаца осуди, зна се ко је предводио акције и имам осјећај као да се намјерно чекало да неки помру, па да не буду оптужени. Ја сам чак игром случаја наишао на неке спискове, које сам им предочио. Једноставно од Јабуке нећемо одустати, да се једноставно каже да је у Јабуци направљен злочин над српским живљем. Да је убијен борац, али да се запали непокретна жена у кући, зар то није злочин“, упитао је Симовић.

Неђо Мастило и ове године је изашао на гробље Божовац да прислужи свијећу свом брату Радиславку и бројној родбини убијеној на данашњи дан прије 31 годину.

„Прошла је 31 година, а по питању злочина у Јабуци ништа урађено није. Питао бих тог тужиоца, како га није срамота, да ли је икад отворио и прочитао тај предмет, да покрене било шта, међутим никад ништа. Потпуно смо разочарани у тужилаштво и правосуђе“, каже Мастило.

Петрослав Ћосовић, коме је убијен отац Обрен, каже да је муслиманска војска побила све што се кретало.

„Некажњен злочин, надам седа ћемо истрајати, упорни смо да се злочинци осуде. Нисмо се ми између себе побили, него нас је неко побио. Ишао сам са тужиоцима у Јабуку, али не видим још помака. Нису то мале жртве, побијено је од мале дјеце до најстаријих, све што су могли уништили су“ прича Ћосовић.

Након рата Дејтонским мировним споразумом Јабука је припала ФБиХ, а преостало српско становништво се морало селити са својих огњишта. Посмртни остаци већине страдалих Јабучана тада су пренесени на Градско гробље Божовац у Фочи.