Упркос хладном прољећу и штетама од медвједа, пчеле напуниле кошнице

Неповољне временске прилике- хладно и кишовито прољеће, те чести упади медвједа у фочанске пчелињаке, који су у потрази за слатким залогајем ломили кошнице, нису омели пчеле да остваре готово рекордне приносе меда.

Ова година за пчеларе је била најнеобичнија у посљедњих неколико деценија, причају у фочанском Удружењу „Полен“, јер су се на касне мразеве надовезале дуготрајне кише готово до краја маја, па су се пчеле слабо развијале, али упркос свему природа је, мада са закашњењем, добро медила, а пчеле су биле изузетно вриједне и на велико изненађење донијеле су прилично доста меда.

Уз све то, медвједи су се овог љета, као никада до сад, спустили готово до саме Фоче, причињавајући велике штете у пчелињацима.

Потпредсједник Удружење пчелара „Полен“ Радан Мимић наводи да су сви који су успјели да сачувају пчеле да се не роје до периода када су шума и ливада почели да меде, а то је било крајем маја, имали велике приносе меда.

„Изненађујуће, била је добра паша, ја сам возио пчеле у Калиновик према Обљу и веома сам задовољан, јер ливада је медила до краја септембра. Ко год је мало повео рачуна и одвезао пчеле на ливадску пашу у Заваит, према Шћепан Пољу или према Калиновику,  сигурно да је задовољан, година је била много боља него прошла и  једна од најбољих у посљедњих четири, пет година“, каже Мимић.

Он прецизира да су фочански пчелари имали у просјеку 25 до 30 килограма меда по једној кошници, односно по производном друштву, што је изванредан принос.

„Није било код свих тако, јер се код доста пчелара десило да им се пчеле роје у мају, а послије пчела више нема довољну снагу да донесе ни за себе, а камоли за домаћина. Људи који нису возили кошнице даље од Фоче имали су проблема, јер касније овдје настане суша, покоси се трава и онда дође до проблема са пашом“, појашњава Мимић.

Мада у Фочи има багрема, ноћна температура није погодна за медење овог дрвета. Мимић прича да ноћна температура не би смјела спасти испод десет степени, а да у Фочи у то вријеме године, због околних планина, ноћи нису тако топле, што спречава медење багрема, па су приноси багремовог меда на овом подручју ријетки.

„Овдје доминира ливада и шума када меди, било која, што зависи од топлоте и множења биљних ваши, које производе тај мед. Европа воли монолитне медове, као багрем, и он је најскупљи мед у свијету, али када причамо о квалитету- ливада и шума су најквалитетнији мед, с обзиром да су из разноликог дрвећа, односно травки и цвејтова и што се тиче витамина то је најбољи мед, тако да Фоча има сигурно најбољи мед јер је окружује таква природа“, наводи фочански пчелар.

На коју год страну од Фоче да се крене са пчелама, биће доста меда, а битно је пчеле у јесен свести низбрдо, на најнижу тачку у околину Фоче, да би се на прољеће брже развиле, па кад дође вријеме обавезно их возити у више крајеве.

Година је за пчеларе почела неуобичајеним временским приликама и кашњењем вегетације, а наставила се  штетама које су у пчелињацима нанијели медвједи. Ови незвани гости у више наврата су упадали и у Мимићев пчелињак,  који се налази надомак Фоче у насељу Градац, сладећи се медом и уништавајући кошнице.

„Никада у историји није забиљежено да су медвједи, прво у оволиком броју, а друго да су овако ниско сишли, јер ја сам одмах овдје преко Дрине, до града. Четири пута су ми били у пчелињаку и сваки пут по једну кошницу су растурили. Био је и у Кутима, ма свугдје, нема пчелара који се није жалио“, каже Мимић.

Он додаје да, на срећу, медвједи нису никога од пчелара напали.

„Мени је пришао близу, пуцали смо из плашљивца, а кажу да медвјед памти локацију и проблеме. Ако га удари електрична чобаница, по пет година се не враћа на исто мјесто, од тог бола, осјетљив је на те ствари. Хвала Богу, још никога од пчелара није напао, ваљда ће тако и остати“, прича Мимић.

Уз посредовање локалне управе, Удружење пчелара „Полен“ конкурисало је при Свјетској организацији за храну и пољопривреду /ФАО/, за набавку електричних чобаница.

„Прошли смо тај пројекат, добићемо 35 чобаница, да се пробамо заштити од медвједа, мада и то није гарант, али бар да пробамо“.

Удружење „Полен“ донијело је одлуку да цијена меда ове године остане на прошлогодишњем нивоу од 25 КМ по килограму. Прави мед никада не може бити скуп, али је проблем појава лажног меда.

„Ми пчелари стално апелујемо на општинске инспекторе да се мало позабаве са људима који продају мед који није испараван, односно који није прави мед. Наишли смо на људе који продају мед по 15 и 20 марака, а ми знамо да уоште немају пчеле, него да га негдје купују, а то је вјероватно шећер умућен са водом и додата нека арома и боја и људи тога треба да се чувају, да не насједну“, упозорава Мимић.

Он истиче да је данас веома тешко, па и готово немогуће препознати лажни мед, а колико су фалсификатори усавршили тај посао говори и податак да њемачке лабораторије морају и по мјесец дана да испитују мед да би потврдиле који је прави, а који лажни.

„Тако да све оне методе- окрените теглу овако или онако, све је то нетачно. Једино што вам може дати праву информацију јесте ако добро познајете пчелара и вјерујете му или  ако и то не знате, онда тражите кристалисани мед. Једино се прави мед може кристалисати, не постоји друга гаранција“, поручио је Мимић.

Прави мед је једина роба која се никада не може покварити, јер и када одстоји не губи својства.

Када је, попут ове, година изузетно медоносна, па се можда не продају све количине у истој години, не постоји пчелар коме је мед пропао, увијек се прода.

Имајући у виду инфлацију и свеопшти раст цијена, поједини пчелари предлагали су да се повећа цијена меда, али је Управни одбор Удружења био против тога.

„На састанку Удружења прва ствар коју смо рекли јесте да нас је срамота људима тражити 30 марака за теглу меда. У овом свијету напумпавања цијена, сматрамо да треба повући ручну и стати са дизањем цијена“, додао је Мимић.

Субвенције за производњу меда у Српској су много мање у односу на Федерацију БиХ и земље окружења, а из удружења „Полен“ поручују да би надлежне институције морале да препознају значај пчелараства, с обзиром да је мед лијек, а не храна и да би могао бити озбиљан извозни потенцијал.

Удружење „Полен“ тренутно има између 50 и 60 чланова, а стварни број пчелара у Фочи је много већи, јер се, из различитих разлога, не учлањују сви.

На подручју општине Фоча је око 4.000 кошница, што није мало, али није ни много, поручују из „Полена“, имајући у виду огроман потенцијал за производњу ливадског и шумског меда.