Висок крвни притисак као епидемија

Хладније вријеме које је наступило испунило је амбуланте пацијентима који се жале на повишен крвни притисак. Ово обољење је веома распрострањено и у свијету болује преко милијарду и 150 милиона људи.

Ризици за његов настанак су бројни - од генетских предиспозиција до начина живота и навика које се односе на редовну контролу здравља.

Висок крвни притисак или хипертензија болест је новог доба и попримила је епидемијске размјере. Са хладним данима долази до изражаја и велики број људи осјећа тегобе. Преко 60 одсто старијих од 60 година болује, али се временом старосна граница обољелих спустила на 20 до 25 година.

Др Слађана Поповић, специјалиста интерне медицине, субспецијалиста кардиологије у Универзитетској болници Фоча, каже да се пацијенти јаве када је касно, односно кад осјете посљедице високог притиска. „Дешава се да нам дођу пацијенти који имају више од 50 година и који никад у животу нису измјерили притисак. Они су се сматрали здравим и такви најчешће буду проблем и себи и љекарима. Вођење бриге о сопственом здрављу спада у општу културу. Други, који осјећају симптоме су захвални пацијенти, јер се јављају на вријеме и имамо довољно широку палету лијекова да можемо ријешити сваку врсту притиска. Међутим, пацијенти без симптома обично слабо сарађују јер мисле да су здрави и нису дисциплиновани у терапијском лијечењу“, каже Поповићева.

Једина вриједност крвног притиска која је добра је 120/80 и све друге се класификују као болест која захтијева љекарску интервенцију, тврди струка.

„Битне су здраве навике у исхрани и животу, смањити уношење соли, бити физички активан, оставити цигарете, а уколико постоји гојазност, неопходно је објаснити пацијентима да се са 10 кг мање притисак смањује за 10 мм живиног стуба“, каже др Поповић.  „То су нефармаколошке мјере које се препоручују млађим пацијентима. Наравно уколико вриједности притиска нису много високе. Све што је преко 140/90, морамо кренути са фармаколошким мјерама. Најбоље је да то буде једна таблета која се попије ујутро и тиме се завршава терапија за цијели дан“, наглашава докторица.

Почео је божићни пост, али се највећи број вјерника, када је посна храна у питању, не храни исправно. Како каже др Поповић, осјећај ситости, поготово у првим данима, покушавамо надомјестити већим уносом хљеба и кромпира, као основних намирница нашег поднебља, киселим купусом и другим зимским салатама које садрже доста соли. „Уздржавање од мрсне хране итекако има смисла, али никако не претјеривати са угљеним хидратима, са хљебом који доноси осјећај ситости, јер нисмо толико сити као кад узимамо протеине из меса или млијечних производа. Потребно је то избалансирати, умјерено се хранити и поготово кад се пост заврши не претјеривати са мрсном храном јер, поред скока притиска, може доћи до стомачних и других здравствених проблема“, закључила је Поповићева.

Посљедице које носи хипертензија су срчани или мождани удар, срчани застој, али и велики број кардиоваскуларних обољења. Љекари наглашавају важност редовних контрола, без обзира да ли се осјећају симптоми, редовне физичке активности и здраве исхране, чиме се могу умањити ризици или потпуно избјећи фармаколошка терапија и клиничко лијечење.