Шта фочански малишани знају о Божићу?

Дан Христовог рођења – Божић, најрадоснији у хришћанству, празник је јединствене радости и топлине. Окупља породице, зближава удаљене и мири завађене. Срби га обиљежавају најљепшим народним обичајима и црквеним обредима у знак сјећања на чудесну ноћ када се у јаслама Витлејемске пећине родио Богомладенац. Божићу, данима који му претходе, посебно се радују најмлађи.

Међу малишанима Дјечијег вртића „Чика Јова Змај“ посебна радост ишчекивања рођења Спаситеља свијета. О Божићу и обичајима радо говоре. Заједно му се радују.

-Бадњачићу драги ја те много волим, ја ћу поред тебе Господа да молим. Да нам Бог да здравље, напретка и среће. Стадо наше мало да нам буде веће-пјесмица је четворогодишњих и петогодишњих фочанских вртићанаца.

Са васпитачима често уче о свему што претходи најрадоснијем празнику.

-На Бадњи дан идемо у шуму да сијечемо бадњак. Кад дођемо испред дрвета поздравимо га ријечима добро јутро бадњаче, добро јутро јуначе, онда га усијечемо, носимо и ставимо уз кућу-прича Урош Чанчар.

-За Бадњи дан сви посте, једе се пасуљ, кромпир, риба и салата. Кад се цијела породица окупи у кућу се уноси слама која означава сламу на којој је рођен Исус Христос. Посипа се испод стола, дјеца пијучу, а домаћица им баца поклоне да у слами траже-додаје Мила Вишњић.

-Тога дана у кућу се уноси и печеница. То је јагње или прасе који симболишу поклон пастира Исусу Христу кад се родио-испричао је Виктор Кебара.

-На столу је жито које означава нови живот и које смо посијали на Светог Николу. Бадње вече је вече радости када сви заједно вечерамо, јер је окупљена породица много важна-каже Софија Јојић.

Леонора Чанчар, Тара Гаговић, Милан Ного и Сташа Данојлић љепоту божићних обичаја и празничну радост сликају стиховима.

Печеница мирис шири док божићно јутро свиће, а ја мислим онај новчић из чеснице коме ли ће.

За доручком сви сједимо поштујући обичаје. Свако себи комадић ломи и пита се гдје је новчић, код кога је.

Мајка ми се топло смијеши, на млађима свијет остаје, сви пажљиво претражују, још га нема код кога је.

Ја листам свој комадић, гле он се сјаји, бићу здрав, бићу богат, тако кажу обичаји.

Прослава Божића тродневна је радост у свим православним домовима. Молитвено окупљени око бадњака, уз здравице и честитке, Срби славе и дане послије Божића – Сабор Пресвете Богородице, потом Светог архиђакона Стефана.

-Божић је дан када славимо рођење Господа Исуса Христа, Сина Божијег. Први дан славимо код своје куће, а други у гостима. То је празник рађања новог живота, празник дјеце, дјетињства и родитеља. Богу се молимо за мир у цијелом свијету, за љубав и за наду. Божић истиче нашу љубав према Исусу Христу који је говорио да ширимо љубав не само према њему, већ према сваком човјеку-научила је Дарија Старовић.

-На Божић ујутру домаћин иде у Цркву на божићну литургију, а домаћица остаје код куће да припреми чесницу и постави доручак. Послије се цијела породица окупља за трпезом, чита се молитва Оче наш и мирбожи се - Мир Божији, Христос се роди, да нам жито роди-каже Новак Дивчић.

Чин ломљења чеснице, неизвијесност ко ће пронаћи новчић и њен посебан укус, слике су које код најмлађих и кад одрасту остају дубоко урезане у памћење.

-Чесница је насушни хљеб који симболише Исуса Христа, то је хљеб живота. Мијеси се од брашна, украшава разним фигурама и у њу се ставља парица. Онај ко пронађе парицу током године биће срећне руке, пратиће га срећа и благостање. Важно је да сваки члан породице добије свој дио чеснице како би сви имали снагу и здравље-испричала је Николија Шолаја.

Вјековна традиција је и долазак полазника у кућу. Надмудривање ко ће кога први засути житом, како би симболично растао као пшеница, код свих изазива нарочито весеље.

-Полазник симболише мудраце који су пратили звијезду са истока и дошли да се поклоне новорођеном Исусу Христу. С радошћу и нестрпљењем дочекујемо свог првог госта. Када он дође посипамо га житом, пожелимо му добродошлицу и дарујемо га. Полазник треба да буде здрав, јак, весео, да нам донесе мир, срећу и добру вољу, јер какав је онај ко нам први уђе у кућу, таква ће нам бити цијела година-добро је упамтио Вукашин Вуковић.

Дјечије познавање православних обичаја и обиљежавања хришћанских празника доказују и честе поруке патријарха српског Порфирија да дјеца имају безазлену ревност коју треба мудро усмјеравати ка Христу.

Зато је за васпитање дјеце, како истиче његова светост, најважнија молитва родитеља. „Без ње су сваки труд и успјех пролазни, јер само молитвом стижемо у једину нетрулежну славу Царства Божјег.“

Ријечима српског првојерарха руководе се васпитачи фочанског вртића.

-Дјеца долазе са одређеним знањем о обичајима за велике празнике које су научили код куће. О Божићу, Васкрсу и крсној слави, обичајима и традицији нашег народа учимо их и у вртићу. Трудимо се да их научимо кроз пјесмице, рецитације, плесове, као и кроз разговор са њима-рекла је васпитачица Сања Продановић.

Из друге дјечије куће у Фочи свим православним суграђанима радостан поздрав - „Мир Божији, Христос се роди!“