Прољеће – вријеме алергија

Црвенило, свраб и сузење очију, цурење носа, кијање, кашаљ, свраб грла, главобоља и отежано дисање неки су од алергијских симптома због којих у ове прољећне дане многи траже помоћ љекара. Реакција на алергене у ваздуху посљедњих година учестала је и међу Фочацима.

На појаву алергије утичу фактори попут климатских промјена, веће концентрације честица алергена у ваздуху, убрзаног начина живота, лоших животних навика, те прекомјерне употребе антибиотика. Све то доприноси поремећају цријевне флоре као важног елемента одбрамбеног система организма, појашњава дерматовенеролог Универзитетске болнице Фоча Милош Дивјак.

-У прољеће је најзатупљенији полен траве. Пошто цвјетање траве траје од априла до септембра највећи број пацијената се јавља због алергије на ову врсту полена. Цвјетање дрвећа је краће, па су алергије на полен дрвећа знатно мање заступљене, док је у посљедње вријеме као алерген заступљен и коров траве који се јавља у августу и септембру-навео је Дивјак.

Врста алергена и склоност на алергије утврђују се прик-тестом, познатим као кожни алергијски тест.

-За кратак период можемо да сазнамо да ли је пацијент алергичан на полене. У случају да је тест позитиван савјетује се обавезан преглед алерголога. Уколико уз то пацијент има симптоме као што су кијање, кашаљ, запушен нос или бистар секрет из носа потребно је консултовати оториноларинголога и по потреби пулмолога-рекао је Дивјак.

Особама код којих је доказана алергија на полен Дивјак савјетује да се не излажу великој количини алергена. Тегобе ће, каже, бити мање, уколико се у периоду високе концентрације полена у ваздуху избјегава боравак на отвореном.

-Не препоручује се боравак на расцвјеталој ливади, а у свим приликама након повратка кући треба опрати косу и истрести одјећу, јер се полен преноси вјетром. Током прољетних и љетних дана прозоре треба затварати током дана, а ноћу провјетравати просторије.  За вријеме вожње аутомобилом препоручује да прозори буду затворени-казао је Дивјак.

Међу препорукама је и да се лијекови не узимају без савјета љекара. Одговарајуће, попут антихистаминика, љекари прописују превентивно.

-Имамо превентивне мјере заштите, али уколико оне не помажу онда се почиње терапија са минималном дозом антихистаминика, која се постепено повећава. Други лијекови су кортикостероиди и они се могу користити код, на примјер, алергијског ринитиса за локалну употребу, у облику спреја за нос. Веома добра је и имунотерапија-рекао је Дивјак.

Према статистици, 25 одсто укупне свјетске популације болује од неке алергијске болести. Ако се на вријеме крене са лијечењем смањује се ризик од озбиљнијих посљедица по здравље, поручују љекари.