Преминуо Екрем Маглајлија- творац историјског успјеха фочанског фудбала

Некадашњи фудбалер и тренер фочанске „Сутјеске“ Екрем Маглајлија, творац највећег успјеха у историји фочанског фудбала, преминуо је у Канади у 76. години.

Маглајлија је као фудбалер био првак Југославије са „Сарајевом“ 1967. године, а као тренер предводио је фочанску „Сутјеску“ од Сарајевске подсавезне лиге, преко Сарајевске зонске лиге и Регионалне лиге Југ до Републичке лиге БиХ, односно „треће“ лиге Југославије.

Рођен је у Рудом 24. јула 1948. године.

Веома млад је заиграо за први тим „Сутјеске“ из Фоче, у јесен 1963.

Како се наводи у монографији фочанског клуба „од почетка се истицао брзином, оригиналним рјешењима, смислом за колективну игру и одличним центаршутевима са крилних позиција“.

Екрем Маглајлија, стоји у средини

Три године касније, Маглајлија потписује за „Сарајево“, са којим ће освојити титулу шампиона Југославије 1967. године. У дресу бордо тима тада је наступао још један играч који је поникао у „Сутјесци“, голман Рефик Муфтић.

"Сарајево" је тада стигло до четвртфинала Купа шампиона, у којем је елиминисано од "Манчестер јунајтеда". Претходно је, на прољеће те године, Маглајлија имао први међународни наступ у мечу Средњеевропског купа између "Сарајева" и мађарске "Ујпешт Доже".

Након повреде, Маглајлија се враћа у матични клуб у Фочу, па затим једну полусезону 1969. године наступа за „Слободу“ из Ужица, али се опет због повреде кољена враћа у „Сутјеску“ за коју са повременим прекидима наступа до 1976. године. Те године преузима први тим као тренер, када почиње успон фочанског фудбала, који доживљава зенит у сезони 1979/1980. пласманом у Републичку лигу БиХ.

У монографији клуба из Фоче остале су записане ријечи Екрема Маглајлије о најуспјешнијој генерацији.

„Била је то, по свему, изузетно квалитетна, уиграна, атрактивна и борбена екипа. Имала је све, али је ипак, након серије пораза у другом дијелу првенства, испала из Републичке лиге. Као да су се одједном ти младићи заситили фудбала нестрпљиво очекујући да крену трагом понуда којима им је обећавано све. Готово сви су отишли, али сви признају да им је у „Сутјесци“ ипак било најљепше“, стоји у монографији.

Члан те шампионске екипе „Сутјеске“ Ранко Секулић Зека прича да је Екрем Маглајлија био велики човјек и велики пријатељ са свима који су вољели фудбал.

 „Екрем је легенда Фоче. Волио га је читав град, имао је неку харизму, красила га је љубав према људима и пријатељство, спремност да свима помогне, оставио је траг који нико не може избрисати. Првенствено, волио је фудбал, уложио је читавог себе да нам усади оно што је потребно да будемо добри играчи“, каже Секулић, коме је Маглајлија, прије него што ће постати тренер, био и саиграч.

„Сутјеска“ је и прије Екрема имала добрих тренера, али је он, истиче Секулић, унио нешто посебно- љубав и поштовање према свим играчима и изградио оно што се данас зове тимски дух, да су сви као један и на тренингу и послије тренинга.

„На тренингу се знало- ред, рад и дициплина, а када се заврши тренинг према нама се понашао као другар, једнак нама, шала, зезање, изласци, излети, много смо се дружили, били смо нераздвојни. Направио је велики искорак за фочански фудбал, увео је „Сутјеску“ у трећу лигу Југославије. Послије тога, једини  прави успјех је улазак у Прву лигу Републике Српске, премда се то не може мјерити са оним успјехом, јер знамо каква је тада била Југославија и какав је био квалитет фудбала“, сматра Секулић.

Тих година, присјећа се Секулић, стадион крај Ћехотине редовно је био пун- мечеве је у просјеку пратило од 2.500 до 3.000 ватрених навијача.

„Стадион увијек крцат, навијачи су били препознатљиви, било је баш као у Бразилу, град је живио за „Сутјеску“, а „Сутјеска“ за град, играчи су били веома цијењени, сви смо уживали. У Фочи су долазили и много прволигаши Југославије да играју пријатељске утакмице и никоме нисмо давали пардона. Добили смо „Жељезничар“, у којем су играли Букал и Каталински са 4:1, добијали смо и „Сарајево“, имали смо екипу која је могла играти Другу лигу Југославије“, каже Секулић.

Он се сјећа да су прву полусезону у Републичкој лиги одиграли изнад свих очекивања и да су прољеће дочекали на четвртом мјесту.

„Било је то изненађење за читаву БиХ, да једна мала „Сутјеска“ буде четврта. Ја сам у другој полусезони отишао у војску, а у екипи је вјероватно дошло до неких неслагања и трзавица, кола су кренула низбрдо, услиједили су порази и испали смо из лиге“, наводи Секулић.

Екрем Маглајлија завршио је Учитељску школу и био је директор фочанске филијале УПИ-ја, прехрамбено-угоститељског гиганта из Сарајева.

За вријеме бивше Југославије, осамдесетих година прошлог вијека, као тренер је успјешно водио и „Раднички“ из Горажда и „Козару“ из Градишке. Након распада заједничке државе, једно вријеме је радио у Македонији, гдје је освојио титулу првака те државе са „Слогом Југомагнат“ и са њом је наступао у  квалификацијама за Лигу шампиона 2001. године.

                       Маглајлија са Гулитом

По завршетку тренерске каријере, прича његов син Анел, основао је највећу школу фудбала у Ванкуверу у Канади.

„Најбољи играчи које је икада тренирао, а то су његове ријечи, долазе из Долине хероја- како је волио рећи.“Сутјеска“ му је била како играчка, тако и тренерска дестинација број један. Немогуће је било с њим причати, а да му сузе нису кренуле када се спомене Фоча“, каже син Анел.

У својој богатој каријери, Екрем Маглајлија је обављао и посао скаута за славну Барселону.

Преминуо је 10. маја у Ванкуверу. Иза себе је оставио ћерке Ену, Андреу и Аријану, и сина Анела.