Сутрашња слава и освећење старе цркве велики и историјски дан за Фочу

У Фочи сутра велика свечаност- Храм Светог Николе и општина обиљежиће крсну славу Пренос моштију Светог оца Николаја.

Ове године слава има додатну димензију- након годину и по, завршени су радови на обнови старе фочанске цркве, па ће митрополит дабробосански Хризостом освештати обновљени храм.

Архијерејска славска литургија у Храму Светог Николе почеће у 9.00 часова,  а након литургије услиједиће традиционални крсни опход улицама Фоче.

Ово је једна од најсвеобухватнијих обнова овог националног споменика Српске и БиХ, изграђеног 1857. године, за вријеме турске владавине, на узвишењу изнад града у некадашњој Српској Вароши.

Благословом митрополита дабробосанског Хризостома, прилозима вјерника и уз помоћ институција, у протеклих годину и по, урађена је рестаурација зидног сликарства, замијењене су електроинсталације, уведено је подно гријање, а у порти је обновљен систем одводних канала и проширен јужни улаз са новом капијом.

Ових дана у цркви је завршено и постављење нових мермерних плоча, које су замијениле дотрајали камени под, водећи рачуна да нове декорације одговарају изворном изгледу.

“У славу Божију, успјели смо да поставимо и камену облогу, која је задржала стару патину, наравно, по благослову нашег митрополита, који је изабрао камен. Вратили смо амвон по узору на стари и розету у средини храма, по узору на стару”, каже свештеник Милош Самараџија, старјешина Храма Светог Николе.

Он додаје да је припремљена и комплетна столарија, која ће бити замијењена након освећења.

Прије 167 година када су фочанске куће биле грађене од земљаних блокова – ћерпича, и покриване дрвеним кровом- шиндром и цријепуљом, подсјећа старјешина старе цркве, на фочанском брежуљку вјерни српски народ је од бијелог камена сазидао најраскошнију кућу у Фочи, кућу Божију, посвећену светом оцу Николи- мирликијском чудотворцу,

Самарџија истиче да је овој цркви, која је драгуљ не само Фоче, већ цијелог српског рода, враћен стари сјај и да је сутра за Фочу велики и историјски дан. 

“Фочаци су увијек били уз своју светињу и никада је нису заборављали, улагали су и прилагали, доносили све дарове које су могли, да би светиња која је негдје измакнута ван града, на једном брду, била светионик комплетном граду. То су и сада показали и прилозима и учешћем у радовима”, каже Самарџија. 

Фоча данас, додаје Самарџија, има и Храм Светог Саве, чијом градњом је  испуњена жеља вјерника да и у самом граду имају велељепну цркву.

“Тако да нам остаје да своје светиње чувамо, али првенствено да их посјећујемо, да будемо са Христом, јер Црква је живи организам- вјерни народ који се сједињује са Христом на свакој литургији”, рекао је Самарџија. 

Црква Светог Николе је изграђена у периоду када су православне епархије у БиХ, па тако и херцеговачка митрополија, којој је Фоча тада припадала, биле под управом Цариградске патријаршије, за вријеме султана Абдула Меџида, који је прилогом помогао градњу. 

Херцеговачком митрополијом тада је управљао грчки владика Григорије.

Земљиште за цркву поклонила је Савка Јовичић, супруга трговца Димитрија Јовичића, која се сматра пољедњом фочанском племкињом, поријеклом од средњовјековне племићке породице Влаисављевића. Преминула је 1874. и сахрањена је на почасном мјесту у порти цркве.

Храм је грађен прилозима вјерника, највише богатих фочанских трговаца и занатлија, а главни неимар био је Спасоје Вулић.

Изворно је, осим централног кубета које је до данас сачувано, имала и 12 мањих кубета и наликујући небеској лађи својом величином и љепотом, са раскошним и умјетнички изузетно вриједним иконостасом, одсликавала је економску моћ, али и оданост православљу тадашњег српског грађанског сталежа.

До 1975. звоник је био дрвени, а те године подигнут је садашњи звоник, који је пројектовао Фочак Ратко Попадић.

Након обнове Светониколајевског храма, у плану је успостављање музеја у згради Црквене општине у непосредној близини цркве, односно у некадашњој Српској православној школи, једној од најстаријих у БиХ.