Ученици Богословије: Интернатски тип учења нам помаже да се раније осамосталимо и оспособимо за животна искушења

Литургијским сабрањем, литијом, ломљењем славског колача и свечаном академијом, ученици и професори Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи прославили су данас свог небеског заштитника чије име са поносом носе.

Фочанску Богословију, једну од осам средњих школа Српске православне цркве, а једину у БиХ, тренутно похађа 45 ученика од првог до петог разреда, из Српске, БиХ, Србије и Црне Горе, а у складу са потребама епархија СПЦ.

Филип Петровић из Власенице завршио је први разред Гимназије, али је љубав према православљу била толико велика да је изабрао Богословију упркос томе што ће поново у први разред.

Филип Петровић, десно

„Осјетио сам позив и много сам желио да упишем Богословију, да се у потпуности предам вјери и ево преписао сам се опет у први разред. Није ми уопште жао што ћу понављати прву годину, задовољан сам и срећан што сам се предао овоме“, прича Филип, након што је пустио сузе радоснице у загрљају сестре и родитеља, који су му дошли у посјету.

Условима у Фочи је презадовољан.

„Таква је атмосфера да сам се навикао првих пет минута овдје, стварно је надмашило сва очекивања и пробудило ми позитивне емоције. Послије Богословије размишљам да упишем теолошки факултет, мада, можда ће нешто друго бити, молим се Богу да ме упути на прави пут“, додао је Филип.  

Ученик петог разреда Богословије Светог Петра Дабробосанског Кристијан Стевановић каже да му је интернатски тип школовања помогао да се раније осамостали.

„Богословија има посебан начин функционисања- осим што траје пет година, она је интерантског типа, тако да се ми већ у периоду адолесценције осамосталимо и будемо оспособљени за будући живот. Мој план је да наставим на теолошком факултету, а то свакако зависи од благослова Његовог високопреосвештенства, господина митрополита Хризостома, који ће да одлучи гдје ће да ме пошаље, да ли ће то бити Грчка, Фоча или Београд, зависи од његовог благослова“, каже Кристијан.

Кристијан Стевановић

Ректор Богословије Љубомир Пријовић наглашава да, с обзиром да је ово школа интернатског типа, поред бриге о духовном напретку ђака, воде рачуна и о њиховом тјелесном здрављу и одрастању.

 „Сваке године, уз благослов Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског господина Хризостома, трудимо да им побољшамо услове да би имали што квалитетнији живот и наставу. Тако смо овог љета у потпуности обновили ђачке собе са новим инвентаром, а у припреми је и реновирање котоловнице и централног гријања, што ће почети наредних дана, тако да ће ученици од ове школске године имати много боље услове“, каже ректор.

Након петогодишњег школовања у Боголсовији, ученици стичу звање свршеног богослова и имају право уписа на богословски факултет или духовну академију, у зависности од тога за шта добију благослов од свог надлежног епископа, а након завршених студија постају вјероучитељи, професори, свештеници.

Ректор Пријовић напомиње да је Богословија дио образовног система Републике Српске и да свршени богослови, опет уз благослов архијереја, могу да упишу и неки други факултет сродан богословском, те и на тај начин да буду од користи Цркви.

Са поносом истиче да је новоизабрани епископ британско-ирски Нектарије (Самарџић), доскорашњи епископ јегарски- викар патријарха Порфирија, завршио Богословију у Фочи, након чега је студирао у Москви, а постдипломске студије завршио у Солуну.

„Наших ученика данас има на свим крајевима свијета- у Европи, Аустралији, Америци, а поготово на нашим просторима у БиХ, Републици Српској, Србији. Од прошле године имамо једног нашег бившег ученика који је епископ наше Свете цркве и који ће сада преузети новоосновану Епархију британско-ирску са сједиштем у Лондону“, каже Пријовић.

Ректор је поручио да је њихов небески заштитник Свети Петар Дабробосански, син чувеног свештеника Богдана Зимоњића, једног од предводника устанка „Невесињске пушке“, био велика и знаменита личност и да треба да буде узор не само ученицима и професорима, него цијелом Српству.

Подсјетио је да је као митрополит дабробосански, заједно са вјерним народом, обновио и сазидао 81 цркву и капелу, а да је на почетку Другог свјетског рата мученички пострадао одбијајући усташку наредбу да се одрекне „Ћириловог писма“.

Крсној слави Богословије присуствовали су бројни гости, међу њима и руководство општине Фоча, те представници осталих богословија СПЦ.

Богословија у Фочи, заједно са Богословским факултетом, насљедник је некадашање сарајевске Богословије која је постојала од 1882. до 1941, када је насилно угашена за вријеме НДХ и када је мученички пострадао митрополит сарајевски Петар, по којем школа данас носи име.

Прва генерација фочанских богослова били су ученици Богословије "Света три јерарха" из Крке, који су због прогонства из Хрватске, школовање 1996. године наставили у Фочи.

Када је 2000. године обновљена школа у манастиру Крка, фочанска школа понијела је име Светог Петра Дабробосанског.