Настављено суђење оптуженима за злочин над Србима у Јошаници
30.10.2024 | 10:01На суђењу за злочине на подручју Фоче, свједок Тужилаштва БиХ Дарко Пљевљчић присјетио се напада из децембра 1992. године, када су његов отац, дјед и бака убијени у Црнетићима, а њихова тијела пронађена у близини куће.
Пљевалчић је посвједочио да је ишао у средњу школу и живио с породицом у селу Црнетићи у Горњој Јошаници.
Навео је, преноси Детектор, да се са братом у јулу или августу 1992. преселио у Фочу, а његов отац Драго, дјед Раде и бака Стана остали су код куће.
Свједок се сјетио како су се 19. децембра 1992. године у јутарњим часовима у Фочи зачуле сирене које су означавале узбуну, а убрзо се појавиле и информације да су нападнута села у Горњој Јошаници, у којима је било мртвих и рањених.
Пљеваљчић је додао да је његов стриц организовао родбину како би отишли до села, јер нису добијали информације о њиховим члановима породице.
У Суду БиХ је испричао да су у Црнетићима у близини куће пронашли његовог оца, дједа и баку. Рекао је да је од стрица и родбине сазнао да су тијела била измасакрирана, а главе изразбијане тупим предметима.
Свједок је додао да је штала тада изгорјела, а дједова кућа је била знатно оштећена.
Пљевалчић је истакао да његов отац и дјед нису били војно ангажовани, те је отац био кратковидан и војно неспособан.
Одбрани је рекао да су се сирене зачуле ујутро око 9.00 часова и да је имао сазнања да се подизала борбена готовост, јер се војска окупљала на стадиону како би потиснула снаге бошњачке националности, преноси Детектор.
Негирао је да је лично видио тијела својих блиских сродника, те да није вршен преглед костију или сачињаван записник у моменту када су премјештали кости.
Пљеваљчић је додао да му није познато да се његов отац води у војним евиденцијама у којима је 8. априла 1992. године уписан у формацијској дужности као стријелац.
На додатни упит тужиоца Владимира Симовића, свједок је казао да одговорно тврди да његов отац није био војни обвезник, као и да није био ангажован на војним вјежбама.
Милијана Брђанин је испричала да је почетком 1992. године живјела и радила у Фочи, а повремено је ишла у Острмце, гдје су били њени родитељи.
Она се рекла да је у периоду од априла до децембра 1992. године било повремених провокација и пуцњаве на села. Додала је да у Острмцима није било војних циљева, а да су мјештани држали страже.
Присјетила се како је 19. децембра чула да горе Црнетићи.
Одговарајући на питања тужиоца Симовића, Брђанинова је рекла да јој је познато да су изгорјеле куће Тома, Илије, Јова и Лазара Благојевића, као и помоћни објекти.
Одбрани је потврдила да је у једном моменту затражила пушку од присутних жена, након што је њен рођак Ристо Брђанин изашао из куће, а за којег мисли да је био припадник Војске Републике Српске.
Потврдила је и да је видјела једног војника Армије БиХ, те додала да не зна да је он побјегао након што су у његовом правцу пуцали Ристо Брђанин и Витомир Пејовић.
На додатни упит Тужилаштва, свједок је рекла да је пушку тражила из страха, како би се убила ако не би успјела побјећи.
За злочине на подручју Фоче, као и Вишеграда и Чајнича од августа 1992. до фебруара 1993. године оптужени су Ферид Буљубашић, Ахмед Сејдић, Рашид Собо, Шевко Глушац, Закир Јамак, Бахрудин Мухић, Адем Фехрић, Мустафа Пољо, Енвер Кустура, Мухамед Лиска, Сакиб Чакар, Изет Сејдић и Мунир Нало, некадашњи команданти и припадници такозване Армије БиХ.
Суђење би требало да буде настављено 5. новембра.
Новинар: Радио Фоча
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка на www.radiofoca.com