Даровањем органа дарује се нови живот тешко обољелим

Трансплантациона медицина је све већа потреба данашњице без које се неће моћи замислисти будућност здравства, тако да је потребно подизати свијест грађана о потреби дарoвања органа, поручено је са предавања у Фочи које је у сарадњи са Донорском мрежом БиХ организовао Комитет за међународну размјену студената медицине- САМСИК.

Предсједник Донорске мреже БиХ, академик Халима Ресић истакла је да је трансплантациона медицина врх медицине и најбољи начин да се помогне пацијентима.

„Колективна свијест грађана је веома важна, јер ви можете имати кадар и све могуће ресурсе, али ако немате донора, а сагласност фамилије је кључна, онда немате ни трансплатације. Веома је важно да студенти медицине шире ту идеју“, рекла је Ресићева.

Ресића је додала да особа која потпише донорску картицу изражава жељу да донира органе у случају да јој се нешто деси.

„Говоримо о трансплантацијама код особа код којих је утврђена мождана смрт, а то су особе које су на интензивним његама болница, клиничких центара одакле се узимају органи. Када потписујемо картицу, рушимо предрасуде да вам се у случају када вам се нешто деси органи могу трансплантирати. Друго је када имате некога на дијализи или са обољењем јетре, па желите да дате орган- то су такозване родбинске или неродбинске трансплантације, које су такође развијене у БиХ и ми имамо око 400 пацијената са трансплантираним бубрезима у цијелој БиХ“, рекла је Ресићева, која је нефролог по ужој специјализацији.

Предсједник Удружења дијализираних и трансплантираних болесника Федерације БиХ Томислав Жуљевић каже да упорно раде на подизању свијести грађана о даривању и пресађивању органа.

„Свјесни смо да је у нашој земљи то на веома ниском нивоу и потребно је готово свакодневно разговарати на ту тему како бисмо имали што више трансплантација и самим тим како би се што више живота спасило“, каже Жуљевић.

Он подсјећа да се могу трансплантирати срце, јетра, плућа, бубрези, гуштерача, а да је највећа потреба за бубрегом- више од 70 одсто.

„Најчешће трансплантације које се раде су трансплантације бубрега, које се раде у Тузли и Сарајеву. Колико знам у Републици Српској се већ дуго не раде трансплантације и то нас јако жалости и мислим да је вријеме да се Република Српска окрене себи и да ради трансплантације у Бањалуци, као што су то радили 2018, 2019“, каже Жуљевић.

Да би било више трансплантација, истиче Жуљевић, потребно је што више оваквих савјетовања, како би грађани били о свему на прави начин упознати. Он истиче да немају сви могућност живог, односно сродног донора, те да су зато важне кадаверичне трансплантације- са умрлих особа.

„Кадаверичне трансплантације су прави извор трансплантација за људе којима нема ко помоћи. Број трансплантација од умрлих особа је најважнији и то је једини пут ка Евротранспланту, којем ми тежимо“, додао је Жуљевић.

Професор интерне медицине Медицинског факултета у Фочи Маријана Ковачевић истиче да су болести бубрега у експанзији, те да је веома важно да су млади људи препознали проблем потребе за органима.

„Хронична бубрежна болест представља велики здравствени проблем данас. Бубрежне болести иду тихо и подмукло, тако да за овим боелстима треба трагати у популацијама са ризиком. Важно је препознати предијализни, претерминални стадијум и у тој фази припремити пацијента, а најбољи вид лијечења заиста је трансплантација“, рекла је Ковачевићева.

Професор физиологије на Медицинском факултету у Фочи Синиша Ристић каже да постоје органи који се могу на вјештачки начин замијенити, као што је бубрег, а да је највећи проблем за органе за које не постоји рјешење осим пресађивања, као што је јетра.

„Тако да трансплантација представља једно од рјешења. Свакако да треба подизати свијест о томе да постоји могућност за даривање органа под одређеним условима и да је савремена медицина у стању да продужи живот, а у неким случајевима да побоиљша квалитет, односно да уради обоје“, навео је Ристић.

Студент треће године Медицинског факултета Доминик Јурета, члан Локалног комитета САМСИК-а у Фочи, каже да ова тема није много заступљена кроз наставни план и програм, тако да настоје о њој што више да говоре кроз ваннаставне активности.

„Ми као студенти требамо што више информисати грађане и помоћи нашим професорима и докторима у кампањама информисања грађана о овим веома важним темама, поготово о овој теми која има пуно простора да иде напријед“, рекао је Јурета.