Дан када је Фоча засијала

Навршила се година од свечаног и историјског чина великог освећења Храма Светог Саве у Фочи, највеће православне цркве у БиХ чија је градња трајала 17 година.

Чин освећења на празник Светог Јована Златоустог, 26. новембра 2023. године, обавио је патријарх српски Порфирије уз саслужење  још десет српских владика.

Свечаном догађају, којим је Фоча након више од 500 година, поново добила цркву у свом средишту, присуствовао је велики број вјерника, а кум освећења био је предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Изградњом грандиозног храма на десној обали ријеке Ћехотине исправљена је историјска неправда и испуњен вишевјековни завјет православних Фочака. Фоча је у средњем вијеку имала двије цркве у средишту насеља, које су Турци недуго након освајања крајем 15. вијека порушили, да би половином 19. вијека дозволили градњу Храма Светог Николе, али не у граду, већ високо у брду, у тадашњој Српској Вароши.

Сан о цркви у центру града почео је да се остварује 2006. када су изливени темељи Светосавског храма и то у близини, а можда и на самом мјесту, гдје се прије пада под Турке налазио православни манастир, који је био једно од сједишта хумског, односно милешевског митрополита из времена краља Твртка и херцега Стјепана.

На великом освећењу на литургији се читала једна од најљепших и најпоучнијих прича из Јеванђеља- о милостивом Самарјанину, односно о човјекољубљу од стране припадника друге вјере и другог народа, а којом Христос поучава о љубави према ближњем и појашњава ко је ближњи.

И патријарх Порфирије је у бесједи истакао да је Бог хтио да баш приликом овог свечаног чина чујемо одломак из Лукиног Јеванђеља о милостивом Самарјанину у којем је закон Божји сажет и смјештен у крстолику двоједину заповијест о љубави према Богу и ближњима.

Патријарх је поручио да се велики благослов излио на Фочу, Републику Српску и шире јер су Срби насред Фоче освештали храм посвећен првом српском архиепископу Светом Сави.

„Поставивши храм у срце овог места, ово место је добило душу, добило је смисао. То открива и показује који је правац, која је смерница живота људи који овде живе. То показује да је јеванђеље Христово оно што уређује и појединачни живот, али и међусобне односе унутар једног народа и Цркве, али и односе са другима који су другачији”, поручио је тада патријарх Порфирије.

Велељепна црква, камен по камен, зидана је прилозима вјерника и уз помоћ бројних донатора, те уз подршку општинског и републичког буџета.

Земљиште са крстом освештао је митрополит дабробосански Николај 11. маја 1998. године. Пројекат за саборни храм урадила је пројектантска кућа Линк из Београда, а главни пројектант био је архитекта Предраг Ристић.

Градња темеља фочанског храма, који је налик храмовима у Подгорици и Бару, а које је, такође, пројектовао Предраг Ристић, започета је 2. септембра 2006. године.

На Покров те године освећени су темељи, чија површина надмашује 1.500 метара квадратних, када је свету архијерејску литургију служио митрополит дабробосански Николај. Кум темеља храма био је Здравко Крсмановић, тадашњи начелник општине Фоча и предсједник Одбора за изградњу храма.

Храм Светог Саве покривен је 2012, да би богослужења почела 2013. године. Иконостас је постављен 2019, а 2022. године поплочан је плато.

Чином великог освештања, радови у Светосавском храму нису се завршили. У октобру ове године почело је живописање, једна од посљедњих и најзахтјевнијих фаза у изградњи.

У првој фази фрескописа осликава се олтарски простор површине око 300 метара квадратних, док је укупна површина сводова, која ће се украсити ликовима светих, око 3.000 квадрата.

Посао је повјерен умјетницима из Београда на челу са академским сликаром, протомајстором Александром Живадиновићем.

У олтарском дијелу већ су урађене двије композиције „Пресвета Богородица на престолу са анђелима“ и „Христос причешћује апостоле“, а тренутно се ради и трећа олтарска композиција „Вход јерарха“, односно Свети оци литургичари.

Прилози за живопис могу се оставити у храму или уплатити на црквени рачун у Адико банци број 5520240002253846.