Недовољно развијена свијест о важности даривања крви

Даривање крви један је од најхуманијих чинова који некоме може спасити живот, али у Фочи, за разлику од општина у регији, још увијек није довољно развијена свијест становништва о важности добровољног даривања крви. Организовањем удружења ситуација би се значајно поправила сматрају у Заводу за трансфузијску медицину у Фочи.

Мањак залиха крви у Служби Завода за трансфузијску медицину у Фочи најизраженији је током јануара мјесеца, због нерадних дана и немогућности организовања добровољних акција, каже специјалиста трансфузиологије и начелник службе Завода за трансфузијску медицину у Фочи Сенка Милић. Додаје да фочанска болница тренутно има довољно залиха крви, а да им је најпотребнија крв нулте и А групе, без обзира на рх фактор.

У овој Служби, поред самосталних случајева,  залихе крви се обезбјеђују и кроз акције добровољног даривања крви, а Милићева је поносна на добру сарадњу са удружењима добровољних давалаца крви из Вишеграда, Рогатице, Новог Горажда, Билеће и Гацка. У Фочи још увијек није довољно развијена свијест о важности добровољног даривања крви, наводи Милићева: „ Заиста нам је тешко да у нашој општини и на овом поднебљу развијемо свијест код становништва о важности даривања крви и велики је проблем „пробудити“ нове даваоце. Не знам гдје је проблем, иако ми упорно покушавамо објаснити да је то безболан процес, да нема посљедица, да кратко траје, да је то чин који помаже другима а не угрожава даваоца, јер узима се дозвољена количина крви која не може даваоцу изазвати никакве здравствене сметње“.

Тридесетпетогодишњи Миодраг Ивановић крв је даривао 41 пут. Како каже, почело је сасвим случајно, а данас му је то једна од најдражих навика у коју је укључио и десет година млађу сестру Зорицу, која је до сада четири пута даривала крв: „Од 2013. године сам добровољни давалац крви. Први пут када сам дао крв, она је требала оцу мог колеге и тако је почело. У тих 12 година 41 пут сам даривао крв, а поносан сам на чињеницу да је и моја млађа сестра постала добровољни давалац крви. Ми ћемо наставити са тим све док будемо здрави јер је предиван осјећај када знате да сте само са једном дозом крви вјероватно спасили нечији живот“.

Ивановић се слаже да је свијест од важности добровољног даривања крв у Фочи недовољно развијена, те препоручује свим младим људима да се укључе у акције. Један је од иницијатора оснивања удружења добровољних давалаца крви које би значајно унаприједило процес давалаштва: „Заиста би нам много било лакше када би основали удружење, вјерујем да би тако окупили већи број даваоца крви. Поред тога, имамо подршку љекара и особља из Службе за трансфузију јер би то и њима значајно олакшало рад. За сада смо неформално организовани преко вибер групе, гдје нас има око 40, и на тај начин контактирамо даваоце када је нека хитна ситуација“, каже Ивановић.

Да би неко постао добровољни давалац крви првобитно је неопходна воља и жеља, а потом да особа буде здрава, да не болује од хроничних или аутоимуних болести, те да не користи лијекове који би својом циркулацијом у крви промијенили терапијски ефекат узете дозе крви, каже Милићева: „Сваком даваоцу се прво ради контрола хемоглобина. Да би се дала крв код жена хемоглобин мора бити изнад 125, а код мушкараца изнад 135. Након урађеног хемоглобина попуњава се упутник са неких 30-ак питања о начину живота и здрављу и битно је да даваоци ту буду потпуно искрени. Потом се обавља љекарски преглед, мјеримо крвни притисак,  послушамо рад срца и плућа, обавимо разговор и ако су сви услови испуњени особа може дати крв“.

Мушкарци могу да донирају крв свака три, а жене свака четири мјесеца.