Превентивни прегледи кључни у борби против малигних болести

Канцерогене болести међу водећим су здравственим проблемима и сваке године биљежи се око 10 милиона смртних случајева у свијету узрокованих малигним обољењима, подаци су Свјетске здравствене организације. У недјељи борбе против малигних болести онколози поручују да су превентивни прегледи најефикаснији начин за заустављање и ширење малигнитета.

Најчешћи новооткривени случајеви рака су рак дојке, плућа, дебелог цријева и рак простате. Проценат обољелих и стопа смртности већа је у Републици Српској у односу на европску статистику. Потврђује то онколог Универзитетске болнице Фоча, Јелена Владичић Машић која каже да се у овој здравственој установи од карцинома лијече пацијенти из цијеле Републике Српске. Наглашава да су превентивне мјере умногоме предност у односу на лијечење које је неиизвјесно и скупо.

-На првом мјесту, неопходно је смањити могућност појаве и дијагностике малигне болести и појединац и друштво много тога могу учинити у примарној превенцији. Секундарна превенција подразумијева откривање болести на вријеме чиме се протоколи лијечења и финансијски издаци значајно смањују. Степен изљечења и продужетка живота тиме се много повећава – рекла је Машићева гостујући у Јутарњем програму Радио Фоче.  

Јелена Владичић Машић

Говорећи о факторима ризика, наводи да је старост на првом мјесту.

-Са старењем се повећава могућност да нека особа оболи од малигних болести. То указује да секундарну превенцију морамо проводити више код популације средње животне доби. Мјере примарне превенције, које подразумијевају здрав начин живота, усмјерити на млађу популацију – сматра Машићева.

Најбољи показатељ успјешности превентивних прегледа су подаци из претходне двије године када су дијагностификовани карциноми дојке у раној фази, што поспјешује лијечење, а што није био случај прије тог периода, јер су се раније јављале пацијенткиње код којих је болест узнапредовала, наводи Машићева.

Поред старости као водећег ризика, нездраве животне навике заузимају значајно мјесто те, у много мањем проценту, генетска предиспозиција.

-Постоје малигне болести које су везане за одређени ризик насљеђивања или склоност ка тим обољењима. Ипак, нездраве навике код младих људи у много већем проценту повећавају ризик од обољења. Пушење је апсолутно забрањено у том смислу, оно није само фактор ризика за карцином плућа већ и за настанак карцинома дојке или мокраћне бешике. Такође, гојазност и физичка неактивност се истичу као важни ризици настајања карцинома – каже онколог фочанске болнице.

Љекари Универзитетске болнице у Фочи обучени су и могу пратити  свјетске трендове дијагностике и лијечења, рекла је Машићева.

-Исходи лијечења су умногоме побољшани. Не само у дијелу праћења болести већ и у дијелу продужења живота пацијената. Имамо боље, савремене лијекове из области биолошке терапије и имунотерапије и успјех лијечења је много бољи него прије десетак година – додала је.  

Статистика обољења и смртности од канцера свакодневно нас упозорава, онколози упућују на здраве животне навике, али код становништва још увијек постоји страх од редовних прегледа и у том погледу изостанак здравствене културе.