Неплатише највећи проблем заједница етажних власника

Заједнице етажних власника, према Закону о одржавању зграда, су правна лица и обавезно је да се региструју, најкасније годину дана од ступања закона на снагу. На подручју Фоче, од 2001. када је на снагу ступио први Закон о одржавању стамбених зграда, до данас је регистровано 129 заједница етажних власника.

Неке од њих раде врло активно, као што је „Заједница етажних власника број 63“ у Његошевој улици, у згради познатој као Лепа Брена.

Ова зграда има 54 стамбене јединице и четири пословна простора. Поред редовног одржавања лифтова, хаустора, чистоће заједничких просторија, средствима станара финансирана је санација крова. Дугогодишњи  проблем им је оронула фасада, чију санацију станари не могу сами финансирати каже предсједник ЗЕВ-а  Славко Бегенишић: „Ми тај проблем не можемо ријешити без помоћи Општине. Фасада је у изузетно лошем стању. Прије неког времена велики комад фасаде је отпао са мог балкона и пао на тенду кафића у  приземљу. Срећом нико није повријеђен. На другом крају зграде са фасаде је такође отпао комад који је ударио конобара једног кафића, ни он срећом није повријеђен. Ми не тражимо термоизолацију зграде, већ само поправку и кречење фасаде, јер Лепа Брена је једина зграда у Његошевој улици, која је једна од централних улица у граду, којој фасада није реновирана. Обраћали смо се раније Општини, увијек смо добили одговор да за те намјене нису планирана средства. Покушаћемо опет да се обратимо да нађемо рјешење у којем би учествовали и станари и локална заједница“.

Самостални стручни сарадник за стамбене послове и јавне набавке Општине Фоча Зорица Перишић, каже да према Закону о одржавању зграда, локалне заједнице у Српској нису у обавези помагати њихово функционисање, нити финансирати радове на поправци зграда. Перишићева додаје да Општина Фоча нема планска средства у буџету за те намјене, али да је било случајева да Општина, помоћу екстерних средстава, помогне санацију неке зграде: „Ми смо имали, прије неколико година, пар интевенција на зградама, нпр. у Крајишкој улици и на згради у Доњем Пољу. То су углавном била средства екстерне природе, па је Општина дијелом учествовала. Међутим, без планираних средстава за те намјене то не може прећи у праксу. У изради је нови закон па ћемо видјети хоће ли он регулисати обавезе локалних заједница у Републици Српској да планирају дио средстава за ове намјене, првенствено због изгледа зграда и фасада у најужој градској зони“.

Поред законске обавезе о регистрацији, према мишљењу Перишићеве,  бројне су предности станара који живе у згради која има регистровану заједницу етажних власника. Као правно лице, ЗЕВ прикупља новац од етажних власника, може склапати уговоре са извођачима радова и увијек може, услијед редовног плаћања, имати новац на рачуну за непланиране трошкове: „Сваки ЗЕВ има скупштину и управни одбор. Било који проблем да се деси та тијела се могу састати и ријешити га. Поред тога, заједнице етажних власника су правна лица, прикупљају новац од власника станова и било који проблем да се деси, попут кварова на крову, струји, водоводној мрежи, могу ангажовати извођача радова и платити му уколико домаћински располажу са тим средствима“.

У досадашњем искуству, највећи проблем већине заједница етажних власника су неплатише, неодговорни власници станова који не плаћају обавезну аконтацију за одржавање зграде, а која је дефинисана Законом и износи, минимално, 0,20 км по квадрату стамбеног простора, каже Перишићева.  „ Има заједница етажних власника гдје станари никада од оснивања нису платили ниједну аконтацију за одржавање. У закону јасно пише да су органи заједнице ти који управљају заједницом. Етажни власник који не измирује редовне обавезе се мора утуживати надлежном суду за неизмирење обавеза, ако претходно уз опомену или неко убјерђивање није могуће постићи договор“, закључује Перишићева.

Бегенишић се слаже да су највећи проблем несавјесни станари који не плаћају одржавање зграда: „Највећи проблем су нам неплатише. Имамо огромна дуговања од стране власника. Између осталог, и због тога не можемо ниједну већу инвестицију да урадимо.  Од станара имамо дуговања 3,513,00 КМ, а од власника пословних простора 3,038,00 КМ. То нису мала средства а да их имамо могли бисмо нешто урадити у згради. Од средстава која наплатимо плаћамо сваки мјесец одржавање лифтова и чистачицу, а што остане распоређујемо за неку мању инвестицију. Нисмо до сада никога тужили, то нису радили ни моји претходници па нећу ни ја. Остављамо та дуговања свима „на образ“. Али грађани немају развијену свијест о томе да је тај новац инвестиција у њихову зграду, не иде он нигдје друго“, истиче Бегенишић.

Уколико етажни власници не извршавају своје законом прописане обавезе и избјегавају плаћање накнаде за одржавање заједничких дијелова и уређаја у згради, заједница етажних власника може поднијети Опомену пред тужбу.  

У случају да етажни власник/неплатишта не поступи у складу са Опоменом пред тужбу, заједница етажних власника може да покрене поступак код стварно и мјесно надлежног суда. Такође, Законом о одржавању зграда, прописано је да ће се новчаном казном у износу од 300,00 КМ до 3.000,00 КМ казнити за прекршај етажни власник који не испуњава обавезе из одлуке заједнице које се односе на плаћање трошкова одржавања зграде.