Велика сриједа- сјећање на Јудино безумно дјело и на покајање грешнице

Данас се обиљежава Велика сриједа, један у низу дана који најављују највећи хришћански празник Васкрс, који ове године и православни и римокатолици славе у недјељу 20. априла.

Велика сриједа је дан када се Црква молитвено присјећа жене грешнице која је миром помазала Исуса Христа у Витинији, у дому Симона губавога, а истовремено се спомиње и Јудина издаја која се догодила послије тога.

У богослужењу Велике сриједе, вјерници молитве упућују Господу да их учини достојнима покајања покајане блуднице која постаде образац истинског покајања и преумљења цијелог бића које је окорјело у гријеху, али се моле Спаситељу и да их сачува од безумног и погубног пута Јудиног издајства.

Свети Оци јасно говоре да је потребно на Велику сриједу сјећати се Јудиног безумног дјела, не зато што је такво дјело достојно сјећања и помињања, већ да би подсјетило вјернике на страдални пут Господа Исуса Христа и његово крајње смирење.

У спомен на Јудину издају Исуса Христа сваке сриједе у години се, осим трапавих седмица, пости, а исти је случај и са петком- даном на који је Исус Христос разапет на крст.

На Велику сриједу се завршава све што је карактеристично за великопосно богослужење и почињу посебна богослужења, искључиво у вези са страдањем Господњим ("страдална" или "страсна богослужења").

Обичаји кажу да код куће дан треба провести у миру и у молитвама. Дозвољено је да се обављају кућни послови, али се савјетује да се избјегавају весеља и да се ништа не прославља. Дан треба да прође у ишчекивању Васкрса.

У неким дијеловима Србије, као што је Лесковачка Морава, на велику сриједу почињу да се боје васкршња јаја. Прво јаје назива се измамак и сматра се љековитим.