Крсна слава у Јошаници- свједок обнове живота

У Горњој Јошаници код Фоче данас је у присуству великог броја вјерника прослављена крсна слава Цркве Светих Ћирила и Методија, подигнуте у знак сјећања на невине жртве злочина који се догодио на Никољдан 1992. године, када је на кућном прагу убијено 56 мјештана српске националности, као и свих страдалих овог краја у рату од 1992. до 1995. године.

Одјек црквених звона јошаничким брдима, литургијско сабрање и славско појање, а затим и коло уз музику и пјесму, свједоче да се у Јошаницу, упркос болним и у ишчекивању пресуда за починиоце никољданског злочина још незалијеченим ранама, живот полако, али ипак враћа.

Муслиманска војска из Горажда 19. децембра 1992. године свирепо је убила 56 Срба, међу њима 21 жену и троје дјеце – Драгану Вишњић од десет година, њеног три године млађег брата Дражена и двогодишњу Данку Тановић.

Масакрирани су и Јела и Миладин Вишњић, сестра и зет Славка Ђорђевића.

„Муслимани су тада уништили сву Јошаницу. Нико од метка није погинуо, тукли су их тупим предметима, пробадали трбух, грло“, подсјећа Ђорђевић на ужасан злочин над невиним цивилима Јошанице.

На јошаничку славу из Њемачке је дошла и Хелга Фукс, велики пријатељ српског народа. Она се као независни истрачивач и друштвени активиста годинама бори да глас истине о грађанском рату у БиХ допре до њемачке јавности.

„Била сам 2001. године на Косову, покушавала сам да сазнам истину о Србима- пропаганда је велика у њемачкој јавности, и тада сам на Косову видјела да то није истина. Онда сам кренула у трагање за истином у Босну, ишла сам преко Бијељине, Скелана, Сребренице, Кравице до Фоче и Јошанице и видјела сам да је ту било велико страдање Срба и да је оно што се говори у њемачкој јавности углавном неистина и да је велика пропаганда. Моје срце је остало овдје у Босни, у Јошаници, волим да дођем ту“, прича Фукс.

Парох устиколински и јошанички Ранко Ковач каже да је Горња Јошаница свето и мученичко мјесто у које се живот полако враћа.

„Не сад у неком обиму који бисмо сви жељели- има свега осам, девет домаћинстава која су се вратила, али у сваком случају народ се овдје враћа поготово у вријеме прољећа и љета када су сијања“, каже Ковач.

Мјештанин јошаничког засеока Богавићи, Радивоје Стојановић обновио је своје погорјело имање, на којем сада држи стадо од око 200 оваца. Срећан је што је у Јошаници прошле године испред цркве први пут и коло заиграло и што све више народа долази на црквена окупљања.

„Ове године је још више народа и надам се  да ће га сваке године бити све више, да се људи враћају на своја имања, да оживаљава овај крај. Ми смо се вратили, у почетку је било потешко, сада смо већ стали на ноге и драго нам је што су окупљања овако масовна и што се слави“, прича Стојановић.

Крсној слави ове године кумовало је братство Мићевића из јошаничког села Шкобаљи.

„Када смо се окупили јутрос овдје, прва реакција је била: Хвала Господу Богу што смо се одлучили да славимо Свете Ћирила и Методија. Велика нам је част и задовољство да нам се указала прилика да кумујемо слави“, каже један од кумова славе Зоран Мићевић.

Црква Светих Ћирила и Методија подигнута је у засеоку Хоџићи на земљишту које је даровао Љубан Вишњић, коме су на Никољдан 1992. убијени родитељи, два брата, снаха и двоје дјеце од брата.

Након шест година градње, цркву је у мају 2021. године освештао митрополит дабробосански Хризостом.