Траје сјећање на великог човјека и борца

Новинар, ратни репортер Ранко Елез Зико погинуо је 10. јуна 1993. на Меденој Главици, коти на горажданском фронту. Обављајући професионални задатак, док се са саборцима возио на камиону, погодио га је непријатељски метак. Његов диктафон, према наводима свједока, у тренутку смрти био је укључен. Имао је 32 године.

Ноћ прије његове погибије припадници специјалног одреда „Драган Николић“ заузели су Медену Главицу, изузетно важну тачку за одбрану Чајнича. Журећи да о том подвигу обавијести јавност ускочио је у камион и кренуо на терен.

За Ранка Елеза Зика није постојала опасност на ратишту приликом обављања новинарских послова. Често је, како свједоче његови саборци и колеге, диктафон замјењивао пушком и укључивао се у борбу.

Дипломирао је пред сам почетак рата на Катедри за журналистику Факултета политичких наука "Вељко Влаховић" у Сарајеву, па је прве новинарске текстове писао на фронту. Његов колега, Драго Тодоровић, новинар који је у то вријеме радио за сарајевско „Ослобођење“ и потом за Радио Београд и РТВ Нови Сад, каже да му је својим искуством помогао да уђе у новинарски посао.

-Он није био само новинар, већ више од тога. Био је српски патриота, који се свим срцем борио да се народ ослободи. Увијек смо били паралелно или заједно на ратишту, он на лијевој, ја на десној обали Дрине према Горажду или обрнуто, све до тог несретног 10. јуна. Сваки пут кад дође тај датум, с тугом се сјетим свих тих тренутака проведених са једним младим човјеком који је исувише био свјестан тежине времена које чека српски народ“, прича Тодоровић за Радио Фочу.

Сјећа се да га је често упозоравао да не иде на прву борбену линију што је Елез одбијао желећи да се чује мишљење људи који су одлучили да животима бране становништво.

Драган Ђуровић, припадник јединице „Драган Николић“ каже да је Елез био у свим акцијама до кобног дана.

-Врхунски новинар и много добар као човјек и борац. Имао сам срећу да га упознам и прије ратних дешавања и могу рећи да је био главно перо нашег града. Био је раме уз раме с нама и снимао наше акције. Остао ми је у сјећању као један од великих људи. У тренутку његове погибије био сам у Чајничу и то ме је јако погодило. Дан раније био је са нама и отишао је да направи нове снимке. На тренутак смо се срели у Миљену када сам му рекао да остане са нама, али он је продужио на Медену Главицу гдје је тај несретни метак окончао његов живот када је већ била завршена акција“, присјећа се Ђуровић.

У част Ранку Елезу Зику 28 година се у Миљевини одржава турнир у малом фудбалу који чува успомену на великог човјека и борца. На терену код основне школе у том насељу јуче су одмјериле снагу четири екипе. Најбољи је био тим „Ике Брод“. Борачка организација Фоче, те мјесне борачке организације Миљевина, Кута и Козја Лука и на овај начин одају почаст Ранку Елезу Зику.

Рођен је 1. јануара 1961. у засеоку Борјанице у Миљевини гдје је и сахрањен. Радио је за Радио Фочу, Радио Нови Сад и Новинску агенцију „СРНА“.