Три деценије од НАТО разарања Фоче

Навршиле су се три деценије од петодневног НАТО бомбардовања и уништавања Фоче чије се посљедице осјећају и данас. Брутални напади бомбардера тада најјаче војне силе у свијету усмртили су два војника и једног цивила. Град је претрпио материјалну штету која је у то вријеме, према процјенама, премашила 50 милиона њемачких марака.

Агресија војно-политичког Сјеверноатлантског савеза названа „Намјерна сила“ у Фочи је почела 5. септембра 1995. године бомбардовањем релејног система на Кмуру.

Серија масовних напада без одобрења Савјета безбједности Уједињених нација у наредним данима настављена је бомбардовањем цивилних циљева.

До 10. септембра, НАТО агресор срушио је четири моста, два градска на Дрини и један на Бистрици, као и мост на Дрини у Осаници која је тада припадала општини Фоча.

Порушен релејни систем на Кмуру, фото: Музеј „Стара Херцеговина“, Спомен-соба

Даноноћно засипање авио бомбама једино није успјело да уништи дрински мост на Броду на Дрини, који је, према тврдњама упућених, остао нетакнут због географског положаја и конфигурације терена, али је у снажним дејствима погођена стамбена зграда поред моста.

Бомбардована стамбена зграда у Броду на Дрини, фото: Музеј „Стара Херцеговина“, Спомен-соба

На срећу није тада било жртава, јер се становништво евакуисало у склоништа. Причињена је огромна материјална штета на околним објектима.

Гађани су војни објекти у Устиколини и Косови, положаји Војске Републике Српске, релејне станице на Осаници и другим мјестима. Сравњено је и село Туловићи , пет кућа је уништено, а десет оштећено.

Уништена приватна кућа и помоћни објекти у селу Закмур, фото: Музеј „Стара Херцеговина“, Спомен-соба

Погинули су војници Војо Крунић и Ненад Лучић, док је страдао цивил Радоман Старовлах, руководилац релејне станице на Стражици, која је сравњена са земљом.

Брутално НАТО бомбардовање Фочу је разорило и за пет дана претворило у руину, аветињски град у којем је владао страх и агонија. Изоловани, одсјечени, без релејних објеката, веза, комуникације, живјели су Фочаци.

Порушен мост на Дрини код КПЗ, фото: Музеј „Стара Херцеговина“, Спомен-соба

О септембарским мрачним данима у граду на обалама Ћехотине и Дрине свједочи и извјештавање Радио Фоче.

„Јучерашњи дан у Фочи био је драматичан, јер су грађани могли да гледају како моћна авијација уништава телекомуникациони објекат и то у неколико налета. Непријатељски авиони лете и данас тако да није искључена могућност њихових удара. Због покиданих телекомуникационих веза, нисмо били у могућности сазнати више појединости о бомбардовањима на простору Херцеговине и Републике Српске, јер на простору наше општине нема пријема Српског радија, агенције СРНА, а нема ни сигнала Српске телевизије, нити међумјесних телефонских веза. Ваздушна опасност је на снази, окупљања на јавним мјестима нема, а у случају дјеловања непријатељске авијације грађани нека потраже склониште. Надати се да све ово неће још дуго трајати”, извјештавала је Радио Фоча 6. септембра 1995. године.

Извјештавање грчких медија о бомбардовању Фоче

Вишедневно НАТО бомбардовање српске територије, у којем је кориштена и радиоактивна муниција оставило је страшне посљедице које су и данас веома изражене.

Болести које су посљедично настајале, малигна обољења за која има све више података да су изазвана радијацијом осирмашеног уранијума, за 30 мирнодопских година однијеле су безброј живота у Фочи и цијелој Републици Српској.

Огромна је штета коју Фоча годинама послије бомбардовања није могла да санира. Јужни мост слободе на улазу у Фочу обновљен је 2001. године, док је 2018. године званично отворен жељезни мост на ријеци Дрини „Девети мај“, у насељу Доње Поље, који је годинама чекао реконструкцију.

Разорен мост на Бистирици, фото: Музеј „Стара Херцеговина“, Спомен-соба

Пет дана НАТО разарања дубоко је остало урезано у памћење Фочака.

У медијским извјештајима забиљежено је да је 20 хиљада метара квадратних стаклене површине тада у граду било разорено. Није било објекта, куће, зграде, која је имала комплетно стакло.

Републику Српску НАТО авијација напала је 30. августа 1995. године у акцији под називом „Намјерна сила“.

До 14. септембра 1995. године снаге НАТО-а сручиле су на Републику Српску укупно 1.026 бомби, од чега 708 вођених, док  је укупна тежина баченог експлозива износила око 10.000 тона.

Извјештај америчке новинске агенције Асошијетед прес о бомбардовању цивилних циљева у Фочи 

НАТО злочинци напад су извели уз објашњење да „бомбардовање треба Србе у БиХ да доведе за преговарачки сто“.

Повод је била експлозија на сарајевској пијаци Маркале, 28. августа 1995. године, за коју су оптужени Срби иако је у извјештају независне комисије из тог периода наведено да „не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја“, што је потврдио лично и Јасуши Акаши, тадашњи изасланик генералног секретара УН за Балкан.

Тадашњи командант УНПРОФОР-а генерал Мајкл Роуз изјавио је након инцидента на Маркалама да се не може утврдити одакле је граната испаљена. Руски пуковник, командант руског миротворачког батаљона у Сарајеву Андреј Демуренко, који је учествовао у истрази, изјавио је да су Срби „неправедно били оптужени само да би НАТО имао повод за напад“.

Све те тврдње нису ништа значиле за НАТО савез, већ су се отворено сврстали на страну Бошњака и почели агресију на положаје Војске Републике Српске.

Посљедице бомбардовања - Дрина премоштена висећим мостом, фото: Музеј „Стара Херцеговина“, Спомен-соба

Бомбардовање Републике Српске окончано је 14. септембра 1995. године када је постигнут договор да Војска Републике Српске повуче тешко оружје из такозване „Зоне безбједности“ што је и учињено 17. септембра.

Према одлуци Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова која је донесена 2019. године, као Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Српској одређен је 9. септембар.

Тај датум изабран је у знак сјећања на дан када су у НАТО бомбардовању убијени брат и сестра Радмила и Раденко Галинац из насеља Грлица у Војковићима на срушеном мосту у насељу Семизовац код Сарајева.