Потресно свједочанство о животу српске дјеце у ратном Сарајеву

Живот у ратним околностима, под свакодневним гранатирањем, на снајперском нишану, без дјетињства и игре описан је у роману Бојана Вегаре „Дјеца коју није волио свијет“. Кроз 57 прича уврштених у књигу која је представљена у Центру за културу и информисање аутор упознаје читаоце са страдањима и патњама сарајевских Срба и њихове дјеце у посљедњем рату.

Роман је написан да би се сачувала успомена на опстанак српског народа у Сарајеву и представља аутентично свједочанство пренесено из првог лица. Непрестана угроженост, излагање животним опасностима, неизвјесност и страх приказани су из дјечијег угла и схватања.

Аутор наглашава да такво страдање и интензитет борби није виђен ни у једном другом граду у Босни и Херцеговини.

Најтеже страдање, ипак, као и у сваком рату, подносила су дјеца, али српска дјеца у Сарајеву нису примијећена као жртве, речено је на промоцији.

Не само да свијет није волио ту дјецу, већ није желио ни да их види, напомиње директорица Центра за културу и информисање Радмила Првуловић.

„Разумијемо да није било емпатије према дјеци, можда је ни ми немамо данас према дјеци која гину у једном дијелу свијета али да апсолутно не желите ни да их видите, то је стравично судјеловање у злочину и мислим да сав свијет има прљаве руке када су у питању српска дјеца у Сарајеву“, рекла је Првуловићева.

Вегара је мишљења да се ти догађаји не смију препустити забораву, као што се дешавало у ранијим ратовима.

„То што смо ми издржали мало ко је издржао на овим просторима. Ми не смијемо допустити да се заборави наше страдање, тај наш подвиг и жртва коју смо дали за стварање Републике Српске. Књига представља омаж читавој генерацији нас који смо одрасли у тим временима“ , рекао је Вегара.

Хаџићи, насеље о којем су у књизи испричане приче, дио су Сарајева и поред непрестаног бомбардовања и снајперске ватре, у свијету постоји само прича о страдању једне стране у том граду, муслиманске.

„Мислим да је тај наратив креиран споља, прије свега од западних земаља, НАТО пакта и центара моћи и који су прихватили наше комшије муслимани и форсирају га и данас. Сарајево је било подједнако опкољено, рат је био исти на свим странама и цивили у тим околностима живе исти живот“, додао је аутор.

Наглашава да је пресудно опредјељење да напише књигу представљао списак дјеце – жртава у Сарајеву која су страдала од стране српске војске међу којима је видио имена својих другара Срба из Хаџића, па се стиче утисак да су Срби убијали своју дјецу, што је, како каже, сулудо.