Деценија од упокојења митрополита Николаја- у недјељу на Велечеву архијерејска литургија

У Богословији Светог Петра Дабробосанског у Фочи у недјељу, 26. октобра, биће обиљежено десет година од упокојења митрополита дабробосанског Николаја.

Архијерејску литургију у Храму светих Василија Острошког и Петра Дабробосанског , у кругу Богословије, служиће митрополит дабробосански Хризостом са више епископа, најављено је из ове црквено-школске установе.

Архијерејска литургија почеће у 9.00 часова. 

Митрополит Николај преминуо је 27. октобра 2015. године, на празник Свете Петке, у Фочи у 88. години, а сахрањен је три дана касније у порти манастира Успења Пресвете Богородице у Добруну код Вишеграда.

Митрополит Николај, чије је свјетовно име Гојко Мрђа, рођен је у у селу Смољани, заселак Крња Јела, код Босанског Петровца, 30. августа 1927. године од оца Милана и мајке Милице рођене Кубурић.

Након основне школе у завичају и мале матуре у Смедеревској Паланци, уписује Богословију прво у Београду, а затим у Призрену 1946. године, да би се замонашио 1953. године у манастиру Копорин код Велике Плане и добио име Николај.

Завршио је Богословски факултет у Београду, након чега је предавао на Богословији Светог Саве у манастиру Раковица. Архијерејски синод му 1964. повјерава обнављање Богословије у манастиру Крка, чији је био ректор до 1973. године када га је патријарх Герман у Саборној цркви у Београду хиротонисао за владику аустралијско-новозеландског.

У Аустралији је, осим бројних цркава, подигао и манастир Светог Саве и основао прво српско гробље, а на Новом Зеланду први православни манастир у историји те земље- манастир Успења Пресвете Богородице.

За епископа далматинског изабран је 1978. године, а 1992. године за 60. митрополита дабробосанског.

У 62 године свештеномонашког и 42 године епископског служења Српској православној цркви у три епархије истакао се као велики просвјетитељ, градитељ и обновитељ црквеног и духовног живота.

Уз бројне парохијске цркве и манастире које је митрополит Николај подигао и обновио, Митрополију дабробосанку данас красе и два велика училишта основана у вријеме његовог управљања овом епархијом, а то су Богословија и Богословски факултет у Фочи.

Велике напоре улагао је и у очување сјећања на велика српска страдања о којима се деценијама ћутало, попут усташког злочина над више хиљада Срба у кањону Дрине у Старом Броду, те злочина партизана у Миљевини код Фоче над заробљеним краљевим војницима из Србије.

На његову иницијативу изграђен је спомен комлекс и капела у Старом Броду, а сличне активности покренуо је и у Миљевини.

Богословски факултет у Београду му је због изузетног доприноса развоју богословља и науке додијелио 1999. године титулу почасног доктора наука, а исту титулу добио је и од Универзитета у Источном Сарајеву 2007. године. Носилац је више црквених и свјетовних одликовања.

Један је од оснивача Међурелигијског вијећа БиХ.